И у фебруару 2001. године, такође од рака, умире и генерал Звонимир Червенко, начелник Главног стожера Хрватске војске у “Олуји”.
Да су Туђман и Гојко Шушак убијени, а заражени у Дејтону, проговорио је јавно још 2002. године Љубо Ћесић Ројс рекавши следеће: “Чврсто верујем да су покојни председник Фрањо Туђман и министар Гојко Шушак отровани у Дејтону. Обојици се рак на маломе мозгу појавио истог дана, минуте и сата. Може ли то бити случајно?” Случајно сигурно није, но велом тајне остаће обавијена истина и разлози њихова убиства…
Време је да се запитамо колико то може бити случајно јер ако само погледамо ближу историју, сви важнији председници света умрли су управо од рака. Чини се како ипак иза свега стоји тајна технологија која је у рукама САД-а већ годинама, а помоћу ње се уређује свет по њиховој вољи. Убијају се председници и противници глобализма те сви они који се успротиве САД-овој надмоћи.
Током истраге коју је 1975. године провео “Посебан одбор америчког сената” у вези са завером убијања страних вођа, откривено је да је Централна обавештајна агенција произвела и поседовала пиштољ с отровним стрелицама који узрокује срчани напад и карцином.
Када је крајем 2011. године у свом годишњем обраћању војсци председник Венецуле Хуго Чавез рекао да постоји могућност да САД поседује тајно, високо технолошки развијено оружје којим је могуће “заразити” људе карциномом, многи су на ову његову изјаву коју су пренеле светске агенције само одмахнули руком, одмах је сврставајући у категорију “бомбастичних” и “живописних” тврдњи по којима је Чавез био познат.
Међутим, они малобројни који су обратили пажњу на његово упозорење приметили су да је врло тешко објаснити што се догађа с председницима јужноамеричких држава међу којима је завладала права “епидемија” рака. Они су морали погледати попис оболелих и помислити да је то тешко објаснити применом закона вероватноће и да ту доиста има нечег чудног.
А тај попис је заиста импозантан и на њему се налазе:
Кристина Киршнер, председница Аргентине, која је оболела од рака штитне жлезде, а која је на том месту наследила свог супруга
Нестора Киршнера, обољелог од рака црева
Оланта Хумала, председник Перуа (рак желуца)
Луиз Инасио “Лула” де Силва, бивши председник Бразила (рак гркљана)
Дилма Вана Русеф, председница Бразила (рак лимфних жлезда)
Фернандо Луго, бивши председник Парагваја (рак лимфних жлезда)
Ево Моралес, председник Боливије (назални рак)
Ако се овом попису придода и сам Хуго Чавез, као и кубански председник Фидел Кастро, заиста се поставља питање како је то могуће.
Управо је Фидел Кастро, који је водио дугогодишњу борбу с раком, био тај који је упозорио Хуга Чавеза на опасност, рекавши му да добро пази што једе и пије јер постоји високо развијена технологија којом се може изазвати рак код људи, коју ЦИА користи за елиминисање својих политичких противника.
“Фидел ми је увек говорио: Чавез, чувај се. Ти људи су развили технологију… Пази што једеш и што ти дају да једеш… довољна је једна иглица и могу ти убризгати било шта”, пренео је Чавез речи свог пријатеља Кастра, који је преживио небројене покушаје атентата и сасвим сигурно био добро упознат с опасностима које га вребају на сваком кораку.
Сви ови бивши и садашњи председници јужноамеричких држава су, мање или више, припадници социјалистичке и левичарске оријентације који покушавају доносити демократске и економске промене у своју земљу, што је политика која је у супротности с интересима САД којима не одговара јачање држава Латинске Америке и које су стотинама година држале монопол на овом континенту и постављале по свом нахођењу марионетске режиме и председнике, не презајући ни од отворене подршке војним пучевима и разноразним диктаторима, чији је циљ било властито богаћење и стицање моћи на рачун масе својих мање сретних сународњака чији су животи протицали у крајњој беди и сиромаштву.
Током истраге коју је 1975. године провео “Посебан одбор америчког сената” у вези са завером убијања страних вођа, откривено је да је Централна обавештајна агенција произвела и поседовала пиштољ с отровним стрелицама који узрокује срчани напад и карцином. Из овог пиштоља је испаљивана стрелица натопљена смрзнутим текућим отровом, ширине власи косе и дужине пола центиметра, која је могла пробити одећу и коју је било готово немогуће открити јер није остављала никакав траг на телу жртве.
Кваме Туре, некадашњи радикални вођа “Црних пантера”, све до своје смрти тврдио да га је ЦИА отровала карциномом. Он је умро од рака простате у својој педесет и седмој години, а по речима његових пријатеља, никада није ни пио ни пушио, бавио се пливањем, вежбао је сваког дана и водио рачуна о свом здрављу.
Џек Раби који је убио Леја Харви Освалда, атентатора на америчког председника Џона Кенедија, умро је од рака плућа 1967. године. Оно што је необично јесте то што су код њега приликом аутопсије откривене малигне станице које нису потицале из респираторног система. Рубy је члановима своје породице пре смрти рекао да му је нека канцерогена супстанца убризгана у затвору када је инекцијама лечен од грипа.
Необична је и мистериозна и смрт Александра Литвињенка који је умро 2006. године у Лондону од последица тровања полонијумом 210. Остаје само нагађати која је обавештајна служба за ово била одговорна. Али, он је готово одмах умро од изузетно прогресивног облика рака који му је захватио све виталне органе.
Још један типичан случај тровања јесте онај бившег украјинског председника Виктора Јушченка отровом под именом “диоксин” који је био произведен у некој лабораторији изван Русије. “Диоксин” је познат као отров који изазива рак назалних шупљина и респираторног система.
За смрт палестинског лидера Јасара Арафата многи сумњиче израелску обавештајну службу Мосад. Према мишљењу француских лекара који су извршили аутопсију, он је умро од масовног крварења у мозгу, изазваног поремећајем у протоку крви чији је узрок нека неспецифична инфекција. Број тромбоцита у његовој крви био је изузетно низак, а број леукоцита изузетно висок, што одговара симптомима разних болести, укључујући леукемију, упалу плућа, као и неких болести крви.
Употреба отрова, канцерогених супстанци, вируса и бактерија је вероватно само врх леденог брега. У време огромног технолошког напретка, како јавног, тако и тајног, употреба различитог “енергетског” и “фреквенцијског” оружја не представља више само домен научно-фантастичних филмова, већ, највероватније, нашу свакодневницу.
После Исламске државе, на америчке савезнике креће много већи непријатељ. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: dnevno.hr
