Пише: Михило Меденица
Који је Ваш одговор на формирање војске некаквог “косова”, господине председниче, или како Вулин у благој ерекцији воли да Вас назива- “врховним командантом”, иако врховно командујете само јадом, чемером и понижавањем Србије?!
Најгори ђавољи накот се поново утегао у иниформе. Исте су то оне с којих се сливала српска крв, тек нешто пропране, добрано сте им помогли у томе, па отуд ваљда и Ваша ћутња.
Шћућурили сте се у Копненој зони безбедности и шта?!
Љутито гледате пут Косова и Метохије из неке заветрине, поносно одбијајући месни нарезак, јер коме је још до конзевре кад се крволоци наново разбрајају и постројавају у крвничке чете?!
Јесте ли извирили из рова и јуначки узвикнули: “Србија”, да се чује до Приштине, можда Тачију заклецају колена па батали све уз сузе и страх: “Не могу ја ово, Вучић је негде иза оних планина, боље да се разиђемо, сигурно гледа кроз двоглед и куне! Не могу, страх ме је, можда нас погоди месним нареском, или не дај Боже- Вулином средњег домета…”
Шта сад, шта даље?!
Посланици рент-а Српке листе “одважно” нису присуствовали седници скупштине тог сотонског гувна, одбијајући да гласају о преименовању џелата у “војнике”, али им није пало на памет да иступе из владе најкрвавијег од свих- Рамуша Харадинаја и тако спрече да данашњи дан толико заличи на једнако погани 14. децембар 1998. године!
Сећате ли се шта се тад збило?!
Они с којима сте тикве уместо божура засадили масакрирали су шесторо српске деце у пећком кафићу “Панда”!
Харадинајеве главосече- да, мада сте бесрамно устврдили пре коју годину да можда и нису ону већ да смо сами побили своје анђеле како би изазвали шта?!
Бесрамно и безочно сте ведро српске крви просули на српске руке и заћуали.
Никада више ни речи о томе. Ни помена шесторице анђела!
Харадинај је у међувремену постао више него прихватљив, мада то лице зла ни паклу прихватљиво бити неће, али Вама и куражној “одбрани” метра светиње- јесте!
Сви до једног! Што је више српске крви на њиховим рукама то су постајали све прихватљивији.
Чије су жртве умирале у најгорим мукама ти су одабрани као најваљанији да се с њима преговара о опросту лелека мајки и евентуалној доброј вољи да нам дају нешто Косова и Метохије, иако “тамо ништа немамо” али бисмо јако волели да саградимо нешто вековних светиња, праотачких гробља, 100.000 српских душа што с мраком стоје под иконама и кандилима…
Тамо где “немамо ништа” сад имамо војску терориста, благословених од белосветских дистрибутера јада и чемера- Америке и Британије, и Вашег прекора да ћете обуставити градњу линије метроа од Београда до Призрена уколико се устроје у војску на чијем челу није првоборац повлачења, носилац костима нинџе и породичне пензије тетке из Канаде!
Устројили су се, и шта сад?!
Покушали сте с Цецом и није успело! Можда Аца Лукас, ако их то не опамети и покаже да с “врховним командантом” нема шале- не знам шта ће?!
Добро, увек имате адут у рукаву: “Сатерани смо уза зид”, с тим што сте здушно подали своје чауше на мобу да га саграде, подигну до неба, да надвиси Дечане и Грачаницу, да се од њега не види Хоча, Ораховац, Призрен…
Сатерани смо уза зид који ћете, не сумњам, предствити капиталном инвестицијом која ће упослити хиљаде младих да га придржавају, док псина Тачи салутира четама нових нараштаја крвника!
Шта ћете учинити док из Копнене зоне безбедности помно пратите ситуацију, а мучени Марко Ђурић стрепи што сте недоступни па бандери заурлава: “Ацо- Србине!”
Позвати премудро на очување мира у региону?!
Сагласан апсолутно, али се некако регион све више шири, чини ми се кад испружим руку кроз прозор да већ није у Србији, али борићете се, не сумњам, и за тај метар иако нигде немам ништа, па је успех ако нешто ничега добијемо за себе!
Издали сте и продали све!
Стројеви крвника у Приштини нису ништа до јуршници Ваше политике: “најскупља српска реч - ја на челу колицке год Србије”!
Сва јутра немира наших мученика на Косову и Метохији и васцелој Србији- Вама на душу!
Искључиво Вама!
Ако је још нешто остало у Вама запалите свећу за шесторицу наших анђела.
Годишњица им је.
И у праву сте, можда их и јесу убили Срби, али не те ’98. већ две деценије касније…
Како су отети гласови у Лучанима, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Два у један
