Оваква одлука за многе стручњаке па и јавност која је помно пратила читав процес избора новог вишенаменског борбеног авиона РВ Бугарске, није изненађујућа и била је очекивана због тога што су последњих месеци поједини политичари па и сам премијер Бугарске Бојко Борисов отворено подржавали куповину америчких авиона.
Такво понашање бугарских званичника али и сам извештај који даје контрадиткорно и недовољно уверљиво образложење зашто је изабран Ф-16 указује на то да је услед јаких притисака и лобирања донета политичка одлука. Такође, Народној скупштини је послат и предлог да се поништи инвестициони план за набавку нових борбених авиона који је усвојен у јуну ове године а то је највероватније урађено због тога што је већ познато да понуда америчког Локид Мартина не задовољава услове из овог плана који подразумева да је буџет за набавку 8 авиона 1,08 милијарди долара као и рок испоруке од 24 месеца од потписивања уговора.
Медијима су нешто касније истог дана извештај представили заменик министра одбране Атанас Запријенов као и командант РВ-а генерал-мајор Цанко Стојков а веома интересантно да се у њему наводи да је понуда Шведске за продају Грипена Ц/Д најбоље рангирана када су у питању борбене могућности док се за амерички предлог авиона Ф-16 каже да има најдужи очекивани животни век. Ф-16 се тако нашао на другом месту у процени оперативне ефикасности док је ЕФ-2000 био последњи. Међутим, због недостатка довољно информација није било могуће извести закључке о финансијским детаљима понуда.
Ф-16 има најдужи животни век који износи 12000 сати, Грипен 8000 сати а половни ЕФ-2000 из вишкова италијанског РВ само 4000 до 5000 сати обзиром да су авиони стари 10-12 година. У извештају се закође каже да у шведском и италијанском предлогу (понудили половне ЕФ-2000) нема понуда за ракете класе ваздух-ваздух и да се за њих траже лиценце и дозволе треће стране што је сасвим могуће главни разлог за одбијање њихових предлога.
Многи закључци из извештаја даље показују да понуде нису могле бити реално процењене услед недостатка информација које су све стране требале да доставе. Тако на пример у предлозима нису наведени подаци о трошковима коришћења авиона током читавог животног века па према томе није могла да се изведе коначна укупна процена нити једне од три понуде. На нека питања у Захтеву за слање предлога нису ни добијени одговори па зато није дата ни оцена приликом упоређивања оперативне и ценовне ефикасности али није јасно да ли се то односи на све предлоге или на само неке од њих.
Зато се у извештају одбија да се конкетно говори о ценама, како за набавку тако и за трошкове коришћења авиона. За сваки од понуђених авиона морају се задовољити одређени услови инфраструктуре која је одговорност бугарске стране јер то није урачунато у цену која притом није ни прорачуната а уз то она се разликује од авиона до авиона. Што се тиче Шведске понуде такође нема података о томе да ли ће преостали износ од укупне суме од 1,08 милијади долара (без ПДВ-а) бити довољан за куповину неопходне опреме за авионе укључујући и топовске гранате, ракете ваздух-ваздух малог и средњег домета које мора да испоручи трећа страна.
Командант РВ-а генерал Стојков је на питање новинара која је тачно опрема и које су лиценце и дозволе доведене у питање, како то утиче на коначну процену и зашто је то довело до елиминисања друге две понуде, одговорио да се то односи на осетљиве информације и да не жели да у овој фази коментарише јер су то питања из области трговине која захтевају поверљивост. Из Шведске владе али и компаније СААБ су у последњих неколико недеља више пута изјавили да њихова понуда испуњава све захтеве и да је ценовно испод предвиђеног буџета. Није међутим сасвим јасно да ли је то тачно као и да ли је бугарска страна ипак изменила своје услове након примања понуда па зато шведски авион није одабран.
Иако извештај садржи мало нових података постоје информације које су први пут изнесене. То се пре свега тиче спремност Италијана и Швеђана за могуће повећање броја испоручених авиона. И док нема детаља за италијанске ЕФ-2000, код Швеђана се спомињу три опције, прва је испорука 8 авиона под тренутним условима, друга 9 авиона са мањим пакетом опреме и трећа 10 авиона такође са мањим пакетом опреме као и смањеном логистичком подршком. Што се тиче финансија, САД траже једнократну авансну уплату а спремни су да преговарају о цени и њеном евентуалном смањењу али након што се изабере америчка понуда. Шведски предлог садржи петогодишње одложено плаћање са опцијом да се преговара о десетогодишњем одложеном плаћању.
Све што је изнето у извештајима војног и министра економије показују да је оваква одлука садржи врло сумњиве и забрињавајуће чињенице. Нема тачно наведених цена понуђених авиона самим тим ни изабраног америчког Ф-16 за кога се ипак зна да пробија наменски буџет што дакле није оптимално решење у смислу финансија. Даље, постоје само нејасна обећања да ће цене бити смањене у директним преговорима.
Ту је затим и контрадикторност у којој је Ф-16 месецима уназад у званичним круговима проглашаван за борбено најмоћнији авион да би затим стручна бугарска комисија доделиа Грипену највишу оцену што се тиче оперативне ефикасности. Потреба да Италијани и Швеђани затраже дозволу од треће стране за ракете ваздух-ваздух је такође упитна јер се они могу наоружати и европским ракетама попут Ирис-Т и Метеор а не само америчким АИМ-9 и АИМ-120.
Прочитајте ОВДЕ који авион форсира наследник Бесног пса и зашто.
Извор: tangosix. rs
