Као таква, недавне планетарне мисије су покушале да утврде да ли и најосновнија животна форма постоји на површини планете. Иако резултати показују да на површини Марса не постоји живот, научници спекулишу да су услови за живот погодни испод површине планете. Будуће мисије тек треба да тестирају могућности прошлог и садашњег живота. Али поред тога што знамо да је Марс четврта планета у Сунчевом систему, да је названа по римском богу рата и да је најмања планета у соларном систму иза Меркура, шта још знамо о Црвеној планети?
Ово су неке чињенице и занимљивости о овој планети из нашег комшилука које би требало да знате:
Копнена маса и гравитација на Марсу
Марс је удаљен 227.940.000 километара од Сунца. Копнена маса Марса и Земље је веома слична. Упркос томе што је Марс само 15 одсто запремине и 10 одсто масе Земље, заправо има сличне копнене површине, јер вода покрива око 70 одсто површине Земље. Површинска гравитација Марса износи око 37 одсто гравитације на Земљи. То значи да на Марсу можете, у теорији, да скочите три пута више од онога на Земљи.
Мисије на Марсу
Само 16 од 39 мисија за Марс је успело. Почевши од Совјетског Савеза који је лансирао “Марсник 1” 1960. године.
Делови Марса на Земљи
Комади Марса су пронађени на Земљи. Верује се да су мале количине атмосфере Марса биле унутар метеорита којег је ова планета избацила. Ови метеорити су орбитирали соларним системом милионима година са осталим објектима, пре него што су пали на Земљу. Проучавање овог материјала допустило је научницима да сазнају нешто више о Марсу.
Највиша позната планина у Сунчевом систему
Највиша позната планина у Сунчевом систему се налази на Марсу. Олyмпус Монс је вулкан висок 21 километар, а пречник ове планине износи 600 километара. Научници су открили много доказа вулканске лаве који сугеришу да је вулкан и даље активан.
Олује на Марсу
Марс доживљава огромне олује прашине - највеће у нашем соларном систему. Ово је због елиптичног облика орбите планете око Сунца. За разлику од других планета, орбита Марса је издужена и резултира жестоким олујама које прекривају читаву планету, а могу да трају и по неколико месеци.
Поларне капе
Марс је једина планета, поред Земље, која има поларне ледене капе. Северна капа се назива Планум Бореум, а јужна Планум Аустрале. Испод ових капа је пронађена и залеђена вода.
Орбита Марса и годишња доба
Марсу је потребно 687 земаљских дана да се окрене око Сунца. Такође има и годишња доба, као и Земља, али трају два пута дуже. То је зато што је Марс на својој оси нагнут око 25,19 степени, што је слично аксијалном нагибу Земље од 22,5 степени.
Магнетно поље
Марс нема магнетно поље, иако многи научници верују да је имао магнетно поље пре око четири милијарде година.
Марсови сателити
Два Марсова сателита, Фобос и Дејмос, су описана у роману "Гуливерова путовања", аутора Џонатана Свифта - 151 годину пре него што су откривени.
Тренутно се на Марсу налази Насина сонда “Инсајт”, која ће истражити унутрашњост Марса. Научници се надају да ће открити како су се стеновите планете нашег соларног система формирале пре 4,5 милијарди година и зашто се толико разликују.
Погледајте ОВДЕ ко је био најбогатији човек у историји човечанства.
Извор: nationalgeographic. rs
