У четвртак, лидери ЕУ ће се састати са својим колегама из шест земаља Западног Балкана - Албанијом, Босном и Херцеговином, Косовом, Македонијом, Црном Гором и Србијом - у Софији. На првом таквом самиту од 2003. године, ЕУ ц́е поново истаћи да су њена врата остати отворена за регион, а лидери на Балкану ће се обавезати да предузму потребне реформе да постану чланови једног дана", пише Политико.
Поновно интересовање ЕУ за југоисток континента је подстакнуто делом због страха од улоге Москве, али се европски лидери све више плаше растућег утицаја Турске на Западном Балкану, нарочито откако је власт у Турској постала много ауторитарнија, оцењује овај утицајни онлајн магазин.
Говорећи пред Европским парламентом прошлог месеца, француски председник Емануел Макрон је ставио Анкару и Москву у исти кош, рекавши да не жели да се Балкан "окрене према Турској или Русији". Турско економско присуство није оно што највише брине ЕУ, већ је то страх да би Турска могла да добије политички утицај у региону и то на рачун Брисела.
"Реџеп Тајип Ердоган и његови министри врше притисак на западнобалканске државе да предузму мере против присталица Фетулаха Гулена, кога Турска оптужује да стоји иза неуспелог пуча од пре две године. План Ердогана да одржи митинг у босанској престоници Сарајеву 20. маја пред турске председничке и парламентарне изборе у јуну такође показује степен његовог утицаја у региону. Западноевропске земље забраниле су сличне скупове пре турског уставног референдума прошле године", извештава Политико.
Блиске културне, историјске и верске везе чини Турску природним партнером за земље Западног Балкана са значајним муслиманским становништвом, као што су Босна и Херцеговина, Албанија и Косово.
" Оно што је више изненађујуће јесте раст трговинских и политичких односа са Србијом, где је анти-турско осећање некада било распрострањено", оцењује Политико и додаје:
"Вожња дуж главног аутопута Србије, дела артерије која повезује Турску са Западном Европом, илуструје промену: Последњих година, билборди на турском језику рекламирају хотеле и ресторане за возаче камиона. Знакови који указују на најближу џамију често су обележени турском речју "месцит", а не српском речју џамија. Економски интереси убедили су обе земље да са стране оставе стара непријатељства. Обим трговине Србије са Турском прошле године достигао је скоро милијарду евра, наводи Привредна комора Србије. Само две године раније, број је износио 745 милиона евра".
Магазин подсећа и на скорашњи сусрет председника Србије Александра Вучића и Ердогана у Анкари, како би разговарали о инфраструктурним пројектима и другим питањима, и подсећа на Вучићеве речи да је Турска "сила на Балкану". Такође, како анализира магазин, турске инвестиције и трговина су преплавиле регион.
Мурат Угур Екинџи, стручњак за Балкан на институту СЕТА, рекао је да званичне статистике показују значајан пораст трговине Турске са Западним Балканом са 364 милиона евра у 2002. години на око 2,5 милијарди евра 2016. Упркос порасту, Западни Балкан чини само мали део турске трговине. Обим трговања са ЕУ, на пример, износи око 145 милијарди евра. Међутим, Анкара има велике наду за проширење економских односа са овим регионом.
Неки аналитичари страхују да Ердоганов агресивни приступ могао да повећа тензије између етничких група у региону. Тактике турског председника као што су преиспитивање споразума о границама, имају за циљ да привуку ултранационалисте, на чије гласове се Ердоган ослања. То је посебно опасно у региону који и даље лечи ране од ратова 1990-их који су растурили Југославију.
"Те тактике могу бити намењене за домаћу употребу, али такав начин говора има последице", рекла је Весела Чернева, која води канцеларију Европског савета за спољне послове у Софији.
Притискање националистичких и верских дугмића "има много озбиљније последице на Балкану него на другим местима", додала је она. Она сматра да је план Ердогана да одржи предизборни скуп на Балкану посебно забрињавајући.
Суха Умар, бивши турски амбасадор у Београду, дели њену бригу и каже да би такав митинг био "високо ризичан".
Већина аналитичара тврди да би у сваком случају било узалудно да ЕУ покуша да смањи присуство Турске, с обзиром на дугогодишње историјске везе са Балканом. Бивши турски дипломат Синан Улген види мало разлике између односа Турске са Балканом и односа Уједињеног Краљевства са земљама Комонвелта, на пример.
"ЕУ мора да се прилагоди новој стварности, да утицај Турске није нешто што може да спречи. У перспективи би требало да признајемо утицај Турске, и зато морамо да смислимо како можемо заједно да радимо на заједничким циљевима; рекао је Улген.
Прочитајте ОВДЕ какву то побуну у НАТО предводи Ердоган?
Извор: Курир/Политико
