Пише: Игор Станчић
Значи да овакво стање у држави није ништа ново у српској историји, мутно време у којем муљ исплива на површину и најгори заузму места где треба да стоје најбољи. Многи су у очају због тога и сматрају да је ово крај и да смо дотакли дно и да је све изгубљено. Заборављају да је такво исто време изродило генерацију која је ослободила Косово и Метохију и Стару Србију, победила Бугаре и изашла као победник Великог рата. Генерацију која је имала Куманово, Брегалницу, Цер, Кајмакчалан и Велику Албанску Голготу.
Данас је сва Србија опет око Косова и Метохије и сва Србија на Косову и Метохији.
Скоро је, у једном од интервјуа, Александар Вучић причао о томе како су други губили битке за Косово и Метохију, а на њега ће да падне жиг издаје. Он је само делимично у праву. Да би човек разумео где је његова логика погрешна треба да схвати да у сваком тренутку нашег живота не живимо само ми, него кроз нас живе сви наши преци. Они су разлог нашег постојања а ми плод њихових напора, њихових борби, њихових успеха и њиховог страдања. Тако је и са данашњом Србијом и Српством, ми постојимо захваљујући нашим прецима и захваљујући њиховој борби. Они су се борили, добијали и губили битке, али нико од њих није предао рат. И нису они водили борбе да би ми уживали, већ да би и нама дали прилику да се боримо у нашим борбама када на нас дође ред. Ми постојимо, као нација, не захваљујући томе што су наши преци прихватали "реалност на терену", већ захваљујући томе што су се борили против те "реалности на терену". Нису прихватали да буду робови, ни слуге, борили су се, приносили жртве и гинули, али се знали оно што је написао бесмртни Његош "из гробља ће изникнути цвеће за будуће неко покољење" и цвеће је ницало. Било је тешких времена, али је било и времена тријумфа. Битке су се добијале и губиле, али нико није предао рат, нико није потписао капитулацију. То је оно што је рекао лепо Небојша Медојевић пре неколико дана на твитеру:"Обрни окрени, тамо вамо, горе доле, лево десно, Лазар , Карађорђе, краљ Петар, Александар, Слобо, Костуница, Ђинђић, Тадић нису ништа потписали око Косова. Онај који потпише је издао. Тачка."
То је оно где Вучић греши свесно, или несвесно и покушава да доведе у заблуду друге. Ако потпише, он је издајник и нико други, ни пре њега, ни после њега и ту нема дилеме.
Он је добро проучио медијску манипулацију и контролу маса и узда се да ће то да му омогући да изда и прође некажњено. Оно што није научио, а требао је, је историја и чињеница да Срби никада у својој историји, као колектив, нису између сигурности и части изабрали сигурност. Срби се никада нису бојали смрти и патњи, оно чега су се Срби увек бојали је ропски живот и губитак части. Не постоји ништа што би могао да да српском народу да би издаја могла да прође и била прихваћена.
Вероватно има бесане ноћи, јер се време одлуке ближи. Док му свашта пролази кроз главу, ја могу да му кажем само речи које је Леонида рекао Ефиалтесу када га је видео да води Персијанце обилазним путем иза леђа Грцима у Термопилу и те речи су, или највећи благослов, или највећа клетва која може да се каже некоме, а све зависи од њега: "Александре Вучићу, дабогда ти име живело вечно."
ОВДЕ погледајте шта каже Срђа Трифковић о томе шта је Вучић прихватио на Косову и Метохији.
Извор: Правда
