Пише: Ивана Борић, Српска десница
Молим да се Кандић, Милић, Зајевић и остале другарице у црном (ако сам неку заборавила, извињавам се унапред, грешка је намерна) не чуде превише. У историји српског народа заувек ће бити уписан тај Милосрдни анђео. И замислите, постоје докази који то доказују –ЖРТВЕ.
Србија, односно тадашња СР Југославија поднела је тужбу Међународном суду правде у Хагу. Али се суд прогласио ненадлжним и сугерисао, уз притиске Америке и Британије да се тужба повуче. Ко је био у Србији највећи лобиста НАТО алијансе? Па наравно, Вук Драшковић. Министар спољних послова. У државној заједници Србије и Црне Горе. Са легендарном изјавом за НИН да је тужба поднета у време НАТО бомбардовањаи да је писана антипамећу, типичном за режим Слободана Милошевића. Но, Вук се вероватно нерадо сећа коалиције са СПС-ом, баш те 1999.године када је био потпредседник Владе. Али се зато сећамо његове антологијске изјаве „... рат је прошао, Милошевић отишао. И државни интерес је улазак у НАТО.“
Само... Никако да добијем Вуков одговор ли је државни интерес била смрт Милице Ракић? О томе се водећи заговорници НАТО пакта и свега антисрпског не изјашњавају. Вероватно су им Шиптари и Хрвати много ближи од невино страдалих српских жртава.
Тужба је одбачена 2004.године. Разлог – суд у Хагу није надлежан. Гле чуда!
Прошло је 19.година од НАТО агресије. Кажу била је то мирнодопска акција. И није истина да свака следеће година мање боли. Боли подједнако. Јер су последице све више видљиве.
Скупштина Србије је покренула иницијативу за формирање Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања Србије 1999.године. Јер су нас бомбардовали осиромашеним уранијумом. И колико год то било јавно, последице су прећуткиване. Коначно се скупило храбрости да се докаже веза између употребе пројектила са осиромашеним уранијом и пораста оболелих од рака.
Убијали су за време агресије. Али убиства трају и данас. Попут хорор филма... Свако спомињање тог Милосрдног анђела треба да нас подсети на број жртава, на геноцид који су, сви окупљени око НАТО-а, покушали да изведу над цивилним становништвом Србије. Геноцид који подразумева континуирано систематско уништење.
Али коначно... Истина је постала државни приоритет.
А женске са почетка приче... Искрено ми је жао што немају прилике да загрле бар једну „лековиту“ НАТО гранату. За коју тврде да нема штетна дејства.
Шта ће урадити организације родитеља након полицијске забране “Сверодитељског протеста” сазнајте ОВДЕ.
Извор: Ало
