Пише: Иван Данилов, аутор блога Crimson Alter
Када је америчко Министарство финансија 2012-те било решило да са више милијарди долара казни британску банку Standard Chartered за посао са Ираном мимо санкција САД, разљућени лондонски банкар је, кажу, написао главном у Вашингтону за новац: „Ви (реч која није за објављивање) Американци! Ко сте ви да нама, а и целом свету, прописујете да не можемо правити послове са Ираном?!“
Шест година је та фраза личила на доказ немоћи целог света пре силом америчког финансијског система и санкција које врх САД може да користи као невероватно ефикасан инструмент спољне политике.
Међутим, сада се догађа оно што се и морало догодити: цео свет је почео да се супротставља америчким санкцијама.
Многима се у Русији и данас чини да је долар нешто попут какве физичке константе, а да ће формула - ко штампа долар, тај ће увек владати светом - бити вечита, као што Сунце излази на истоку. А на Западу експерти и новинари-специјалисти већ звоне на узбуну и позивају руководство САД, повремено падајући у панику и хистерију, да се заустави док није прекасно и да не убрзавају већ очевидни процес дедоларизације светске економије и трговине.
Респектабилни лондонски лист Financial Times, који је гласило Ситија, објавио је текст под насловом „Опрезно, Америко: примат долара није вечан“. И додао: „Логична мотивација да се долар користи у безмало свим уговорима при купопродаји нафте и друге робе - постаје све слабија“.
Лондонски лист подвлачи подвлачи да су САД у „епоси Трампа“ почеле да се доживљавају као све непоузданији партнер у трговинским, војним и другим аранжманима, а то је смањило поверење у САД и посејало страх да би Трамп могао почети да долар користи као оружје ради успостављања контроле над другим земљама.
Због тога Кина и Русија, а и неке друге земље, праве своје платне системе и канале који обилазе САД.
Магазин The Economist, који је у власништву неколико веома утицајних олигархијских породица, међу којима су и Ротшилди, такође пише о негативним последицама које ће имати санкције САД и Трампово багателисање дипломатских споразума:
„Долар тешко да ће увек доминирати. Како се даље буде смањивао удео Америке у светској производњи - прелаз од једне валуте ка групи резервних валута постајаће све изгледнији. Колико ће тај прелаз протицати организовано - зависиће и од тога како ће Америку доживљавати њени савезници и противници. Долар још доминира и зато што странци верују америчком систему и зато што се интереси пријатеља делом подударају са интересима САД“.
The Economist је погодио у сам центар: долар је онај елемент американоцентричног светског система који савезнике САД чини карикама истог ланца. Ако та везаност нестане - питање нестанка NATO и других међународних структура, које обезбеђују утицај Вашингтона на светску политику, биће само питање времена.
Индикативно је да лондонски новинари напоре ЕУ да се обиђу америчке антииранске санкције разматрају максимално озбиљно зато што на ситуацију сагледавају из дугорочне перспективе америчке хегемоније. Њима изгледа очевидним да долар нема шансе да своју доминацију задржи у будућности и сматрају да је само питање како ће реално бити изведен прелазак од система доминације долара ка мултивалутном свету.
Тај прелазак се већ одвија и много је бржи него што се чини на први поглед.
Међу информацијама које су превидели мејнстрим-медији, најважнија је да Лондонска берза метала (LME) планира да емитује фјучерсе на метале са плаћањем у јуанима. А то значи да кинеска валута није постала само петројуан, него да ће служити и за плаћања алуминијума, цинка, бакра и других метала.
Лондонска берза је главна светска тачка за формирање цена метала и једна од најутицајнијих на тржишту злата.
И америчка агенција за бизнис информације Bloomberg такође указује на негативне последице Трампове политике санкција према Русији и Ирану. У тексту под насловом „Санкциона моћ САД се можда приближава својим крајњим границама“, колумниста те агенције Бен Холанд пише да одговор на Трампово враћање санкција против Ирана показује да се светска економија не може у недоглед присиљавати и да способност САД да даље користе санкције зависи од спремности ЕУ и Кине да им је потчине, а да та спремност сада испарава.
Холанд је посебно указао на две „вруће тачке“ светског рата санкцијама: платни систем SWIFT и гасовод Северни ток-2.
Сасвим конкретно, да САД траже да SWIFT, који је европска организација, искључи Иран из канала међународних плаћања, уз претњу да ће се сам SWIFT, у супротном, наћи на удару америчких санкција.
Зато су SWIFT и Северни ток 2 две болне тачке ЕУ, а одговор Брисела на амерички притисак одредиће брзину светске дедоларизације.
Професор Колумбија универзитета Џефри Сакс рекао је агенцији Bloomberg: „Нисам оптимиста. САД ће својим поступцима једног дана долар напросто избацити из његове међународне улоге“.
Тешко је не сложити се са Саксом, али Брисел, Москва и Пекинг мораће да раде на томе да тај дан наступи што пре.
Прочитајте ОВДЕ како је Марија Захарова одговорила на изјаву Помпеа да Русија и Турска дестабилизују Балкан.
Извор: fakti.org
