Пише:Пол Креј Робертс
У интересу мира, Путин је избегао да одговори на америчке и израелске провокације у Сирији. Путин је отишао толико далеко да је позвао Нетањахуа у Русију на прославу руске победе над Немачком у Другом светском рату.
Нетањаху је прихватио, али је показао Путину ко је газда тако што је наредио илегалне израелске војне нападе на позиције сиријске војске непосредно пре његовог одласка у Русију.
Вашингтон је наградио Путинове мировне напоре тако што је са америчком и француском војском окупирао део Сирије који и даље држе Вашингтонови плаћеници који су послати да сруше Асада и поново снабдевајући муслиманске екстремисте које Вашингтон користи против Асадове легитимне владе.
Са присутним америчким и француским војницима, Путин је зауставио офанзиву како би се цела Сирија очистила од страних окупатора. Ако Американци или Французи буду убијени, Путин зна да ће демонизација Русије стићи до још вишег нивоа и Вашингтон ће то искористити како би се супротставо европском незадовољству Вашингтоном.
Положај у који је Путин стављен погрешним тумачењем руске владе о америчким и израелским намерама омогућава наставак напада, под вођством САД-а, на позиције сиријске војске.
Раније је Путин блокирао планирану америчку инвазију на Сирију тако што је организовао да се сво сиријско хемијско оружје преда Западу зарад уништења. Званична служба за инспекцију хемијског оружја је сертификовала да је Сирија лишена хемијског оружја. Путинова награда за то је да су званичници америчке владе, сви амерички медији и Вашингтонови поданици за хемијске нападе под лажном заставом окривили Асада.
Трампов режим је такође саботирао Путинове мировне напоре у Ирану. Путин је окончао лажну “иранску нуклеарну“ кризу коју су оркестрирали Вашингтон и његови плаћени медији, тако што је разрадио мултинационални споразум да Иран неће производити оружје од нуклеарног материјала или обогатити уранијом изнад нивоа који се користи за нуклеарну енергију.
Званичне агенције су потврдиле да се Иран држао споразума, али упркос утврђеним чињеницама, Вашингтон и његови плаћени медији су наставили да тврде да Иран има програм нуклеарног оружја.
Трамп је на инсистирање Нетањахуа повукао САД из мултинационалног споразума који су потписали Иран, САД, Русија, Кина, Велика Британија, Француска и Немачка. Трамп је наметнуо још строжије санкције против Ирана које су много утициле и наштетиле европским предузећима.
Остали потписници Иранског споразума кажу да намеравају да наставе са споразумом, а Трамп је Великој Британији, Француској и Немачкој запретио санкцијама уколико се буду придржавали споразума који су потписали.
Кина и Русија су радиле на помирењу Северне и Јужне Кореје и обезбедиле сагласност Северне Кореје да заустави тестове нуклеарног оружја. Мир између Кореја се фомирао, али је Трамп саботирао и овај мировни напор.
Плаћени медији, такође познати и као Вашингтоново Министарство за пропаганду, погрешно су представили уништење мировних споразума као неопходне акције за заштиту Американаца и света од недисциплинованих држава, али је Израел једина друга влада која се слаже са Вашингтоном.
Сада када су Вашингтон и Израел саботирали Путинову дипломатију, Путинова нада је да ће резултат тога изоловати Вашингтон од Вашингтонових европских поданичких држава, пре него да изолује Русију, Сирију, Иран и Северну Кореју од остатка света.
Постоји много доказа да су европски лидери сити тога да их третирају као Вашингтонове робове. Могуће је да ће одбацити Вашингтонову контролу.
Са друге стране, осим Француске под Де Голом, ниједна европска земља није имала независну страначку или економску политику у 75 година. Штавише, европски лидери су навикли да се ослањају на то да Вашингтон обезбеђује њихове угодне пензије, као што Тони Блер има 50 милиона долара, и европски пословни интереси би били оштећени ако би их Трамп искључио са америчких тржишта. Остаје да се види колико је очигледна европска побуна.
Постоји велики ризик за Русију да се ослони на европску побуну, јер Вашингтон користи време да поврати оно што је изгубљено у Сирији на Путинову иницијативу. Заправо, Русија би могла прокоцкати победу у Сирији.
Док руска влада чека да види хоће ли се Англо-Ционистичко царство распасти, Вашингтон организује џихадисте које је Вашингтон користио против Гадафија и Асада да се припреме за офанзиву против Русије и Кине преко бивших совјетских азијских република као што су Таџикистан и Узбекистан.
Ова прича је проверена са руским изворима. Вашингтонов план је да искористи своје џихадисте да почну да дестабилизују Русију и Кину, што се показало на 7. Московској међународној конференцији о безбедности у Русији, која је била у априлу. Тренутно, Сергеј Шојгу, руски министар одбране, се налази у Узбекистану и процењује ситуацију са војним и политичким лидерима тамо.
Руска влада, државни ТВ канали и штампа естаблишмента заустављају ове информације. Очигледно, руска влада не жели да ове информације изађу напоље јер би могле нарушити јавну подршку за мировни програм који влада фаворизује. Међутим, ови извештаји су објављени у неким руским медијима.
Израелски интерес на Блиском истоку је проширење које није у складу са миром. Израелу је потреан сукоб и дестабилизација Сирије и Ирана, Хезболаха, тако да Израел може да заузме јужни Либан. Амерички неоконзервативци који су чврсто уткани у Трампов режим су де факто израелски агенти. Штавише, они су посвећени америчкој хегемонији, која захтева рушење независних влада.
Путин се клади на то да ће Вашингтонова тежња за хегемонијом на Блиском истоку коштати Вашингтонову хегемонију у Европи. Ако Путин не добије ову опкладу, боље би било да буде спреман за рат којим Вашингтон и Израел циљају директно на Русију.
Руска ПВО и Сирија шаљу у превремену пензију чувене америчке крстареће ракете „Томахавк“! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Сајт Пол Крејг Робертса, Webtribune.rs
