"Најава повећаног броја посматрача из Велике Британије и НАТО на изборима ове године у Босни и Херцеговини у складу је са недавним позивом Високог представника за БиХ Валентина Инцка за појачање ангажовања међународне заједнице у тој земљи. Посматрачи би требало да осигурају легалан ток изборног процеса, али је значајно и повећање броја војника који би, према британском 'Тајмсу', имали циљ да 'спрече мешање Русије током предстојећих избора'.
Европска унија је поставила амбициозну агенду за Западни Балкан. Између осталог, жели да смањи утицај Турске и Русије у региону колико је год то могуће.
Међутим, и у САД су све јачи гласови да ова земља треба да преузме кључну улогу у региону, па је тако и Савет за инострану политику (ЦФР), који обликује америчку спољнополитичку визију још од 1921. године, такође поставио Балкан на високо треће место приоритета у 2018. години, после Северне Кореје и борбе против радикалних исламиста.
Тиме се постављају сасвим нове контуре међународних политичких односа везаних за Балкан. Након Блиског истока, Балкан је ново подручје где би се могли водити проxy сукоби разних облика и типова, а у којима би се искушавала идеја мултиполарног света.
Овде се назире моћ САД, Русије, Кине, Индије, ЕУ као и других земаља, на глобалном и регионалном нивоу. У балканској региону су главни велики играчи Вашингтон, Москва, Брисел, Пекинг и Анкара. Русија, Турска и Кина показују да ЕУ није једина опција на столу.
Чини се да је Русија на врху пописа главобоље ЕУ. Русија не скрива чињеницу да има привредне и политичке интересе у региону и да се они често противе евроатлантским интересима.
Русија има значајан утицај кроз енергетски сектор у Србији, Македонији и БиХ, земљама у којима Москва покрива готово сто посто потражње за гасом. Што се тиче политичког утицаја, чини се да је Србија најпоузданија савезница Русије, а и становништво Србије углавном позитивно гледа на односе с Русијом и не подржава НАТО.
Амерички стручњаци оценили да Путин има “оружје Судњег дана”, више о томе ОВДЕ.
Извор: Aljazeera
