Чланак Wall Street Journal-а написан од тране политиколога Сајмона Никсона, нуди песимистичку прогнозу. “Трампове лоше везе са западноевропским савезницима повећавају могућност да 2018. година буде година идеолошког нереда, као 1989. године у источној Европи,“ наводи се у чланку.
Овог пута, царство које ће изгубити утицај у Европи преко ноћи, неће бити Совјетски Савез, већ САД.
“Из европске перспективе, ризик од тога да се континент суочи са колапсом северноамеричког поретка у Европи, упоредив је са колапсом Совјетског Савеза 1989. године. Те године је руска контрола над централном и источном Европом нестала готово преко ноћи када је испарила идеологија на којој је заснована. Ово је приморало источне земље да траже алтернативе,“ написао је Никсон у свом чланку.
Према речима Ивана Данилова, Европљани још увек добро памте и веома озбиљно схватају ставове које је њихов савезник Доналд Трамп једном изнео: “Европа је гора од Кине,“ и “Европска унија не подстиче интересе Северноамериканаца.“
За Европљане, пут који је Трампова администрација изабрала показује да Вашингтон више не жели да их третира као своје савезнике, са којима се морају делити плодови америчке геополитике. Стога, упозорава Никсон (исто мишљење дели и Данилов), између САД и Европе могу настати идеолошке разлике.
Како би разумели нову позицију Вашингтона у Европи, здравље америчке економије се мора узети у обзир. Као шеф државе, Доналд Трамп “је обавезан“ да одржи изглед да економија земље тече добро и да ће у будућности бити још боља, објашњава Данилов. Али то није увек било тако.
“Током изборне кампање, он је био много отворенији и јасно је ставио до знања да је америчка економија “велики мехур.“ Стање економије је главни проблем и главобоља америчког лидера, а покушаји да се исправи ово критично стање на рачун других су ти који дефинишу спољнополитичку стратегију америчке администрације,“ рекао је руски аналитичар.
Да овај “мехур“ не би ескплодирао, Америци су потребне кинеске, европске, јапанске, мексичке, канадске и друге компаније, као и њихови запослени широм света, да зарађују што мање а троше више новца на куповину америчких производа. То ће омогућити компанијама и њиховим запосленима у САД да имају много више користи, додаје Данилов.
“Трамп мора да “опљачка“ читав свет одједном и што је брже могуће, у супоротном рачуни неће бити како треба,“ рекао је колумниста.
Иако постоје јасни проблеми у размишљању Данилова, то свакако покреће битна питања о будућности сада пропадајућег америчког царства. Оно где изгледа да Данилов погрешно схвата Трампову економску политику јесте да девалвиран долар и високе тарифе на увоз, ефикасно подстичу повратак у америчку производњу, и чине америчку произведену робу атрактивном за извозну робу, опет, засновану на девалвираном долару. Кина је “девалвирала“ своју споствену валуту готово две деценије како би подстакла кинески извоз на глобалном нивоу.
По Данилову, да би решили ову ситуацију, европски лидери морају усвојити прилично радикалне мере, што ће довести до озбиљних геополитичких промена. Овде његова анализа поново почиње да има смисла.
Конкретно, они могу претворити егзистенцијални изазов у инструмент консолидације и централизације Европе под једним центром владе, као што је предложио француски председник Емануел Макрон. Они такође могу покушати да успоставе тактичке савезе са Кином и Русијом, додаје Данилов, или да покушају да искомбинују оба сценарија.
“До сада су се и немачка канцеларка Ангела Меркел и Макрон понашали као да постоји трећа опција: сачекајте док САД донесу одлуку. Али након неуспелог самита Г7, мало њих верује у то,“ закључује Данилов.
Лансиране балистичке ракете из Искандера М. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
