Кина и Србија су још 2009. године потписале споразум о стратешком пријатељству, попут оних које ова економски моћна и политички утицајна држава у свету има са САД и Русијом. Међутим, сарадња и подршка Београда кинеској иницијативи "Један појас - један пут", који "новом путу свиле" отвара главну капију ка ЕУ, трасом која води од грчке луке Пиреј до пруге Београд-Будимпешта, очигледно је засметала не само ММФ-у, већ и Бриселу.
Тесан сто за бриселски дијалог: Ко све има интерес да учествује у преговорима Београда и Приштине?
Тако је недавно чланица Европског парламента Доминик Билд поставила питање да ли је Европска комисија разматрала овај пројекат, који поред инфраструрних улагања укључује и значајан утицај у ЕУ, те да ли он представља опасност по европске интересе.
- Да ли је интегрисање Србије у "нови пут свиле" компатибилан са њиховим приступањем у ЕУ? - питала је недавно чланица ЕП писаним путем европског комесара за проширење и суседску политику Јоханес Хан.
Сличну забринутост раније је, почетком јануара 2018,. године изразио и председник Француске Емануел Макрон током своје посете Кини, али и директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристин Лагард када је учествујући на економском форуму у Пекингу упозорила на ризик од финансијских тешкоћа и задужености 70-ак земаља укључених у изградњу инфраструктурних пројеката у оквиру кинеске иницијативе "нови пут свиле".
Сада је на ове спекулације и спочитавања Србији стављена тачка, одговором који је дао Јоханес Хан.
- Важно је да се обезбеди да ЕУ интереси буду сачувани у контексту развоја и имплеметације кинеског појаса и иницијативе путева. Из тог разлога, а имајуц́и у виду да иницијативу претвори у прилику за ЕУ и њене чланице, али и за суседне партнере, Комисија је закључила меморандум о разумевању (МоУ) са Кином. Меморандум о "повезивању ЕУ - Кина" за циљ има размену информација са Кином у вези са правилима, политиком и стандардима који се користе у Европи, како би се осигурало да кинеска финансирања путем кредита или директних инвестиција буду у складу са политиком и приоритетима ЕУ - нагласио је Хан.
Он се надовезао речима да "интеграција Србије у иницијативи "новог пута свиле" не представља препреку приступању Србије у ЕУ, али под условом да Србија испуњава своје обавезе из Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), недавно потписаном транспортном уговору заједница, као и обавезе које је преузела током преговора о приступању ЕУ".
"Нови пут свиле" није препрека приступању Србије у ЕУ, тврди Хан
- Овим документима се прописују приоритети, правила и стандарди које Србија треба да следи, укључујуц́и јавне набавке, државну помоц́, конкуренцију и заштиту животне средине у Транс-европској саобрац́ајној мрежи (ТЕН-Т) - разуверио је европски комесар.
Иначе, како је закључио, у припреми је и Програм рада комисије за ову годину, који би требало да повеже Европу и Азију и преко међународних институција, правила и промовисања да им оквире сарадње.
Кина има посебан утицај у свету као једна од пет сталних чланица Савета безбедности. У настојању да се додатно ојача намера Кине да повећа своје присуство на Балкану и у Европи, и пре свега продуби своје трговинске односе, Србију је за време Самита Кине и 16 држава централне и источне Европе у 2014. години посетио кинески премијер Ли Кећијанг. Такође, први човек Кине Си Ђинпинг после 32. године посетио је Србију, када је у јуну 2016. године управо у Београду започео европску турнеју. Он је на састанак са председником Александом Вучићем тада донео укупно 24 споразума.
Процењује се да Кина у инфраструктурне пројекте на западном Балкану на „Новом путу свиле” планира да инвестира око 11 милијарди долара, док само изградња брзе пруге Београд и Будимпешта треба да кошта 3,2 милијарде евра.
Да ли се Вучић референдумом може спречити да изда Косово, више о томе ОВДЕ.
Извор: Телеграф
