Додао је: „Других се не сећам, мада можда и постоје“.
Објаснио је да има у виду колико је ко од светских политичара био на функцијама премијера или шефа државе и додао:
„Само нас двојица смо на таквим положајима по 15-16, а ја и Путин, као и наше земље, имамо добре односе“.
Ердоган је открио да га је Емануел Макрон питао колико дуго ће Анкара под окупацијом држати делове Сирије, а да му је он на то узвратио контрапитањем:
„А колико дуго је Француска била у Алжиру?!“
Посебно је указао да су Французи у Алжиру починили покољ, а да се Турска у Сирији бори против тероризма.
Ердоган је испричао и да је руском лидеру предложио да две земље заједно производе ракетни систем С-500.
Није открио каква је била Путинова прва реакција на овакву понуду.
Ово, независно од тога, објективно значи да је Анкара издржала амерички притисак и претње поводом куповине руског зенитног ракетног система С-400 и да намерава да у војној сарадњи са Русијом иде и даље.
Неодустајање од С-400 представља реално пробијање геополитичког „звучног зида“, а реални улазак у аранжман са заједничком производњом С-500 значио би - пробијање и другог. Са још далекосежнијим последицама.
Турски лидер фактички Путину нуди прелазак на тип односа какви постоје између Русије и Индије.
Ако Кремљ прихвати понуду - то ће бити велики ударац за америчку глобалну империју.
Турска не може производити С-500 и остати у НАТО!
Не само зато што то Американци, Британци и остали не би дозволили. Ни Путин не би пристао да производњу оружја какво је С-500 препусти земљи која је чланица војног савеза који његову земљу угрожава и са севера, и са запада, и са југа…
Извор: fakti.org