Да тај предлог постоји јавно је потврдио Јоханес Хан, европски комесар за проширење, који је у изјави за "Вечерњи лист" рекао да је он и даље предмет расправе.
- Европска комисија спремна је да на јесен предложи да у будућности за одлучивање о мерилима у приступним преговорима са кандидатима за ЕУ не треба више једногласна одлука свих држава чланица, већ квалификована већина, што значи да би они који блокирају могли бити прегласани. Увек ћу бити склон да за коначну одлуку о приступању неке државе у пуноправно чланство треба једногласна одлука свих чланица, али за много мање кораке на том путу, током приступних преговора можемо предложити да буде довољна квалификована већина - навео је Хан.
Квалификована већина, према том предлогу, подразумева да је за пролазак неке одлуке неопходна подршка 55 одсто држава чланица, које покривању најмање 65 одсто укупног становништва ЕУ. У том случају, Хрватска на пример не би могла уложити вето на нека прелазна или завршна мерила за Србију, односно за отварање или затварање поглавља, нити би Грчка на том путумогла да блокира Албанију.
Званични Загреб пре две године у неколико наврата је блокирао отварање поглавља 23 за Србију, постављајући читав низ услова за њихов глас. Под притиском Немачке и још неких држава, после неколико месеци Хрватска је ипак дала зелено светло.
Међутим, хрватске власти су нас поново блокирале крајем 2016, када је требало да буде отворено поглавље 26, тражећи да се врате књиге, иконе и свештеничке одоре СПЦ које су изнете из Хрватске пре или током акције "Олуја".
И сада се неке одлуке у ЕУ доносе квалификованом већином, како мале државе не би биле у могућности да блокирају велике. Јер, на пример, утицај Немачке, која има више до 80 милиона становника не може да буде исти као Естоније, која има 1,4 милиона, или Хрватске са 4,1 милиона грађана.
Била би то сјајна вест за Србију, али...
Неке државе ЕУ имају низ нерешних проблема са кандидатима, па их условљавају у процесу евроинтеграција, што је случај са Хрватском и Србијом, а у прошлости је то било са Словенијом и Хрватском. Уколико би био усвојен предлог који је изложио Хан, билатерални проблеми између појединих земаља више не би били препрека за напредак у преговарачком процесу.
Ивица Дачић, министар спољних послова, кратко наводи да му овај предлог није познат.
- Ако је то тако, ја бих волео да он буде усвојен. Међутим, тај предлог задире у њихов процес одлучивања - каже Дачић.
Да би предлог Европске комисије била одлична вест за Србију сматра и Тања Мишчевић, шефица преговарачког тима Србије са ЕУ, али истиче да је промена начин одлучивања веома сложена и мало је вероватно да ће се са тим сложити државе чланица.
- Све се може предложити, али у овом случају морали би да се мењају оснивачки акти, што је јако тешко. Мислим да шансе да се усвоји овај предлог веома мале, јер би свака држава морала да се сложи са тим. Зашто би државе чланице себи укинуле право гласа - упитала је Мишчевићева.
Владимир Међак, председник Истраживачког форума Европског покрета у Србији, подсећа да је Жан Клод Јункер, председник Европске комисије, у Стратегији ЕУ о проширењу на Западни Балкан помињао ширење гласања квалификованом већином на заједничку спољну и безбедносну политику, али није било речи о проширењу.
- Ово је заиста прави тренутак да се то уради и тај предлог је веома повољан за нас, али сумњам да ће бити политичке воље да се он усвоји. Нема потребе да се мењају оснивачки акти, јер се у њима помиње само једногласно одлучивање приликом отварањха и затварања преговарачког процеса. Ипак, мислим да ће бити веома тешко усвојити тај предлог, јер са њим морају да се сложе све државе чланице - каже Међак.
Ко не оде на војну вежбу иде у затвор, а како ту обавезу можете да одложите прочитајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
