Најновије

ХРВАТСКА СЕ СВЕ ВИШЕ БОГАТИ НА ИЗВОЗУ ОРУЖЈА: Комшије важе за озбиљне дилере, али им пласман у једну земљу представља главобољу(ВИДЕО)

Глобална трговина оружјем расте сваке године, произвођачи нуде све комплексније и скупље системе, државе троше све веће своте новца. Поставља се питање, колико тог глобалног колача узима Хрватска. Према свим проценама, реч је о релативно малом делу, али је потребно цифре ставити у контекст.

Хрватска војска (Фото: Министарство одбране Хрватске)

Према последњим подацима странице World's Tom Exports, релативно опскурног портала намењеног истраживачима, Хрватска је у самом светском врху по извозу војног оружја када се искључе артиљеријски производи. Реч је о 47,8 милиона долара вредном извозу само у 2018. години. Поређења ради, Јапан извози 21,7 милиона вредно оружје, а неке друге земље и пуно мање. Јапан смо узели за пример зато што је показао далеко највећи скок у вредности извоза од 2014. године, чак 4.450 одсто, а Хрватска "тек" 2.479 одсто. Сам портал не говори о ком тачно оружју је реч већ само цитира сувопарне бројке. Постоји могућност да је реч о производима карловачког ХS Продукта који извозе пиштоље у САД, а и пушку VХС2 су продали Ираку.

VХS 2 је стандардизовано наоружање по НАТО стандардима. Осим у оружаним снагама Хрватске, у употреби је и у оружаним владиним снагама Ирака. Пре две године практично за длаку је VХS2 добила конкурс за набавку оружја војске Француске. Била је реч о послу од 300 милиона евра за око 100.000 пушака. Већ неко време озбиљно се наводи могућност да пушку наручи и војска Индије. Сама компанија, основана још 1990. као ИМ-метал, прославила се 1999. својим полуаутоматским пиштољем ХS2000. То оружје у само неколико година постало је светски хит; ушло је у оружане снаге БиХ, Доминиканске Републике, Индонезије, Ирака, Македоније, Малезије, Тајланда, Туниса и, најзначајније, на америчком тржишту прославио се као један од најнаграђиванијих. Следили су нови модели из исте серије; ХS9, ХS40, ХS45 и ХS357. Да би потом, од 2006., ХS Продукт лансирао модел XDM, с низом врло битних побољшања. И то је оружје итекако нашло своје место на свјетским тржиштима, посебно у САД-у.

Оно по чему је фирма из Карловца ипак најпознатија, јуришна је пушка VХS, прецизније, VХS1 коју производи од 2005. године, и то у две варијанте; дугој и краткој. Од 2013. производи се и VХS2, побољшана верзија, с мноштвом делова смештених у кундак, с могућношћу монтирања бацача граната, оптичког нишана и много чега другог, по чему је то оружје у својој категорији једно од најнапреднијих на свету. Међутим, постоји могућност да је реч и о мало тајнијој продаји оружја за потребе рата у Сирији.

До пораста превоза оружја с Крка дошло је након што је Пентагонова Команда за специјалне операције, USSOCOM, наредила подизвођачима да престану да превозе оружје купљено на Балкану за борце у Сирији преко Немачке јер су се у Берлину забринули због количине наоружања које је прелазило преко њиховог територија, пише Balkan Insight. БИРН и Мрежа за истраживање организираног криминала и корупције дошле су до е-маила који је Пентагон 23. децембра 2016. године послао својим сарадницима објашњавајући им да су немачке власти "постале врло осетљиве" на захтеве за дозволама за транспорт оружја преко њихове територије до америчких војних база.

Подизвођачима је речено да ће Стејт Департмент преузети одговорност за тражење нових дозвола за транзит јер процес добијања дозвола "траје дуже него што је уобичајено због великог броја захтева и питања". Берлин је тад одбио да коментарише своју "осетљивост", али може се повезати с немачким законима који кажу да транзитне дозволе за оружје требају да буду пропраћене правним документом који се зове потврда о крајњем кориснику у којој се јасно наводи коме је оружје намењено.

Наиме, дозволе које користи Пентагон током куповине и транспорта оружја, које затим доставља различитим групама које се боре против Исламске државе у Сирији, нису наводиле Сирију као крајњу дестинацију. Пентагонове дозволе, до којих су дошли БИРН и OCCRP, наводиле су SOCOM као коначног "крајњег корисника", и америчке војне базе у земљама као што су Немачка, Румунија и Турска као места испоруке. Промена руте за пренос оружја одређена је истовремено кад је Пентагон потписао уговор с Агенцијом Алан, хрватском државном компанојом за оружје.

У априлу 2017. године су склопили договор вредан 12,4 милиона долара за оружје Совјетског блока. Кад је БИРН упитао Агенцију Алан о крајњем одредишту тог оружја, одбили су све инсинуације о неправилностима. "Чврсто поричемо сваки закључак и претпоставку ваше поруке", рекли су. Хрватска влада и Пентагон нису коментарисали кориштење аеродрома Ријека као базе за војне летове. Министарство провреде исте те године је само одговорило да су ове информације поверљиве.

Директор авио саобраћаја Дамир Ружић је истакао: "Постоје разлози зашто ти авиони долазе овамо. Не доводи их аеродром Ријека. Додао је да није било притужби због повећаног броја теретних летова. Потврду о летовима с Крка објавио је истраживачки тим 24сата у јуну 2017. године те је тако на аеродрому на Крку фотографиран Иљушин-76 компаније Силк Wаy Аирлинеса који је стигао из Бакуа у Азербајџану. Камиони, с ријечким таблицама, накрцани с два бродска контејнера, у којима су наводно били сандуци с оружјем и муницијом, већ су чекали на писти. Чим им је авион пришао, отворио је рампу.

Стигао је виљушкар и радници су почели с укрцавањем сандука из контејнера у авион. Авион је након неколико сати накрцан одлетио натраг у Баку. Није познато што је било у укрцаним сандуцима. Али према манифестима терета које 24сата поседују, видљиво је да је нпр. у авион који је полетео из Бакуа на Крк укрцано, на пример, 28.230 килограма терета који садржи ПГ-7ВЛ (пројектиле за бацаче ракета) и муницију.

Прочитајте ОВДЕ ко је одговоран за стрељање војника у Словенији.

Извор: express. hr

 

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Небојша Јеврић: Молер

На зиду Парохијског дома, увек пуног, дао је да се нацрта Ајфелова кула са минаретом и хоџ...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА