“Данас се Русија не посматра као савезник, већ као претња америчкој доминацији. Ми смо оптужени за наводне агресивне планове према Западу, док они настављају да постављају нове трупе близу наших граница,“ истакао је он.
Иако се ово неким читаоцима може чинити очигледно, коментари Шојгуа се морају схватити у следећем контексту: Као пример таквих непријатељских акција, руски министар одбране је подсетио на одлуку НАТО-а, донету у јуну, о креирању два нова регионална командна центра задужена за поморске комуникације и брзо распоређивање америчке војске у Европу.
Такође је важно разумети његову циљану мету, и природу размене порука и информација. У Русији постоји велика пролиберална медијска сфера и много дезинформација о оријентацији америчке дубоке државе ка Русији, тј. “руском питању.“ Пошто агенти 5. и 6. колоне настављају да промовишу став да Путин држи Русију подаље од бољих односа са Западом, важно је да моћни и уважени актери попут Шојгуа такође континуирано тврде супротно.
Поред тога, он је указао на повећање војног контигента Атлантског савеза у балтичким земљама, Румунији, Бугарској и Пољској. Уместо 2.000 војних лица, НАТО планира да позиционира око 15.000 војних лица у овим земљама и обезбеди могућност брзог повећања до 60.000 војника, дирекнтно на руским границама. То су значајни, и негативни развоји, али такође могу одражавати и све већи очај.
Уз све знакове и симболе које такави потези шаљу, реалност је да САД, у смислу пројектиције силе у контексту ограниченог/конвенционалног рата, нису у могућности да представљају озбиљну војну претњу Руској Федерацији.
Детант између САД и Русије?
У међувремену, НАТО је забринут због могућих договора које би руски председник Владимир Путин и његов амерички колега Доналд Трамп могли склопити током њиховог састанка, заобилазећи савез, рекао је Питер Бејер, владин координатор Немачке за трансатлантске односе, у интервјуу за немачку медијску групу Функе, а пренео је Ројтерс.
Према његовим речима, представници овог савеза нису учествовали у планирању састанка између шефова Русије и САД у Хелсинкију.
Штавише, у савезу постоје “велике бриге“ због могућих договора које би лидери ове две земље могли склопити.
Бејер је додао да се слична ситуација догодила и пре Трамповог састанка са лидером Северне Кореје Ким Џонг Уном 12. јуна у Сингапуру.
“За сада, Ким Џонг Ун је дао обећања, али не знамо да ли је заиста зауставио обогаћивање уранијума. Трамп је само изјавио да је самит био успешан,“ рекао је Бејер.
Он је рекао да је баш Трампов састанак са лидером Северне Кореје био тај који је изазвао забринутост да би амерички председник могао дозволити да га и Путин “превари.“
Време промене
Очигледно је да је последњих осам година забележило све веће светске догађаје који сами по себи имају дестабилизирајућу компоненту. Истовремено, такав хаос ствара прилике за појаву неочекиваног феномена, и да искористе предност они глобални актери који су раније били у неповољном положају.
Због тога америчке акције треба посматрати у овом светлу: неуспех у деловању, осигурава да растући мултиполарни свет види неповратан крај америчке већ елиминисане глобалне хегемоније, али стварањем зона дестабилизације у различитим деловима света постоје неке шансе, ма колико биле мале, да се САД појаве у бољој позицији него да нису деловале.
Ово је слично размишљању врховне команде јапанске војске у години која ја претходила јапанским ратним напорима у Другом светском рату. Они су пројектовали да имају 7% шансе да одрже своје царство уласком у рат са САД, али 0% шансе за то исто ако не уђу.
Шојгу је очигледно свестан ових ствари, и као војни историчар и као министар одбране.
Често у медијској сфери која је за мултиполарност постоји негативна, генерализујућа, или идеалистичка анализа да Руска Федерација не би требало да САД и земље НАТО-а назива “партнерима.“ Ово је често погрешно схваћено, јер тај израз “партнеры“ има нијансирано значење, и посебно значење у Русији које није исто као конвенционално значење. Штавише, постоји разумљив тон сарказма који Путин користи када то говори. Да разјаснимо, 2015. године је Путин рекао да су САД и НАТО “геополитички противници.“
Зашто Трамп воли да бије Црногорце? Овог пута ударио Ђукановића лактом! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs