"Нећете ми замерити, господо, што сам, пре свега, Рус. Али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најдражи интереси српског народа." Овако се српском дипломати, наводно, обратио цар Николај Други у пролеће 1915. године. Три године касније, а сада пре читав век, брутално је убијен.
Ово је једна од најчешће цитираних реченица када се о руском цару говори као "највећем српском пријатељу".
Николај Други је, кажу, Србију заштитио у Великом рату, али тако и вратио Русију на списак светских сила.
Историчари објашњавају да је за последњег Романова везан и велики број анегдота и нарација. Једна од њих и да је телеграмом запретио Британцима ако не помогну Србима у Албанији. Неке попут ове, ипак, нису тачне.
Цар Николај Други мобилисао је своју војску након што је 1914. године Аустроугарска објавила рат Србији. Ова одлука се у историји тумачи као стајање на страну Србије, упркос утицају велике Аустроугарске. Последњи руски цар је потом, током рата, слао помоћ и муницију у Србију.
Историјски записи сведоче о сусрету тадашњег министра иностраних послова Русије Сергеја Сазонова и српског лингвисте и дипломате Александра Белића, у пролеће 1915. године.
Тада је Сазанов пренео Белићу ставове цара Николаја да је "прво Рус, а одмах затим и Србин", али и да ће "заслуге Србије бити стоструко награђене".
Романов је још додао о Србији: "После рата она ће бити неколико пута већа него што је данас."
Љубав Срба према царској Русији настала је управо због веровања да је она заштитник српских интереса, каже историчар Предраг Марковић.
Међу историчарима је популарна и прича да је последњи руски цар толико волео малу балканску земљу да је телеграмом запретио Британцима да ће се повући из Првог светског рата.
Ултиматум је гласио - повлачење, ако се не помогне Србима који су се повлачили преко Албаније.
"Та апокритична прича о телеграму Британцима није тачна", објашњава Марковић.
"Осим што телеграм никада није понађен, такав текст не би био у духу тадашње дипломатске војне преписке".
Подршка: Љубав или потврђивање на Балкану
Више од века касније историчари не могу да се сложе зашто је Николај Други те 1914. стао на страну Србије.
Једно од мишљења јесте да је царска Русија била много више наклоњена Србији и да је у рат управо ушла да би је заштитила.
"Царска Русија је била најдоследнији заштитник српског народа", тврди Марковић.
Дубравка Стојановић, професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, каже да је Великом рату претходила - неуспешна политика Николаја Другог.
"Говори се о великој помоћи Русије Србији, али и она сама је била јако слаба", тврди Стојановић.
"Николај Други је морао да буде стратег јер је Русија дипломатски деценијама губила битке, а Балкан је простор на коме се увек потврђивала као велика сила."
У Београду је данас обележено 100 година од страдања руске царске породице Романов, у организацији СПЦ и Подворја Руске православне цркве.
Литургију тим поводом је служио патријарх Ириниј, а литија се кретала од Руске цркве до споменика Цару Николају Другом.
У беседи код споменика, патријарх Иринеј је истакао да Србија има много разлога да обележи данашњи дан, за који је рекао да је пре сто година био најтрагичнији дан у историји руског и словенског народа уопште.
„Данас обележавамо дан који је трагичан за читав словенски народ и за нас Србе. Цар Николај учино је много за српски народ и када наши западни савезници нису хтели да приме српску војску, која се кретала кроз Албанију, цар Николај им је поставио ултиматум, или ће их примити или ће он (Цар Николај) склопити мир са Немачком”, подсетио је патријарх Иринеј. Патријарх је истакао да је питање да ли би Србије после Првог светског рата уопште и било да није било цара Николаја II.
Описујући историјске догађаје који су се десили пре 100 година, патријарх је навео да је данашњем дану и мученичкој смрти целе царске породице претходило годину дана, како је рекао, мучења, понижавања и клеветања цара Николаја који је, како је казао, био спреман да све жртвује за Русију и руски народ. Додао је да су га прво издали руски министри и генерали, који су му саветовали да абдицира, јер су му рекли да је спас Русије у томе.
„Након мученичког убиства цара Николаја и његове породице у Русији је почела да се пролива крв, страдали су најугледнији људи, хиљаду цркава је порушено... Проливана је крв на сваком месту и то је трајало много десетина година”, казао је Иринеј и додао да су многи Руси и у време бољшевизма и социјализма чували иконе цара Николаја и поштовале оно што је он урадио за своју земљу, као и његово страдање.
Прочитајте ОВДЕ шта је истина о Титу по америчким тајним службама.
Извор: BBC/Танјуг
