Његово откирће нове улоге протеина Бмп5 и Бмп7 у развоју допаминских неурона, значајно ће допринети лечењу Паркинсонове болести уз помоћ матичних ћелија, пишу "Вечење новости".
Вест о открићу објављена је недавно на насловној страни престижног научног магазина "Јоурнал оф Неуросциенце" у издању светског друштва за неуронауку.
Студију је финансирала Израелска научна фондација, а била је део докторске дисертације др Јовановића на Медицинском факултету универзитета "Бен Гурион" у Израелу у лабораторији професора Клода Бродског. Захваљујући њој, добио је прилику да се усавршава на америчком Националном институту здравља у Мериленду у лабораторији др Илијаса Синцега за преклиничка испитивања на матичним ћелијама, које је водеће место у свету за ову врсту истраживања.
- У Србији је више од 25.000 оболелих од Паркинсонове болести, хроничног обољења нервног система, а узрок је непознат и тренутно нема лека - каже др Јовановић за "Новости".
- Она нарушава систем у мозгу одговоран за покрете и кординацију, с временом напредује, а симптоми се погоршавају. Изазива смрт виталних ћелија мозга, а примарно погађа неуроне који производе допамин, супстанцу потребну за рад дела мозга који контролише покрете и координацију. Како болест напредује, количина допамина се смањује, остављајући пацијента потпуно без контороле својих покета.
Опција за потпуно излечење
Како каже, недавно је идеја замене умиријућијх ћелија које продукују допамин, привукла пажњу научника, као једна опција за потпуно трајно излечење. А значај његове студије је у отркићу нових протеина уз помоћ којих би неурони произведени из матичних ћелија могли бити искоришћени за третман Паркинсонове болести трансплантацијом.
- Научници данас могу да преведу били коју ћелију одраслог човека у матичну ћелију - каже др Јовановић.
- Активирањем одређеног гена, ћелије, попут оних из коже или криви постају матичне ћелије. Током мог доктората у Израелу, користећи генетски модификоване мишеве, открио сам нову улогу специфичних протеина Бмо5 и Бмп7, у емрбиронском развоју обих енурона. Тренутно у америчкој лабораторији, у сарадњи са научницима из Аустрије и САД, покушавамо да матичне ћелије преведемо у различите типове људксих ћелија, као што су ћеллије мозга, јетре, панкреаса, срчаног мишића... Очекујемо да нам то омогући употребу ових ћелија за лечење неуродегенеративних болести, дијабетеса, инфракта срца, цирозе јетре као и других за сада неизлечивих болести - објашнава наш научник.
Није успео да нађе посао у Србији
Звање магистра фармације, др Јовановић стекао је у Београду на смеру за медицинску биохемију, 2012. године. После стажирања у Лаброаторијском центру за медицинску биохемију КЦС, није успео да се запосли у нашој земљи, па се у октобру 2013. године придружио лаборатиоријји Клода Бродског у Изараелу. Тамо је докторирао на Катедри за физиологију и ћелијску биологију Медицинског факултета Универзитета "Бен Гурион".
Врћа се у Србију
- Надам се да ће мој рад створити услове да каријеру наставим у Србији - рекао је др Јованановић за "Новости", али и додаје:
- Студије са матичним ћелијама могућ је обавити само у систему који омогућава озбиљно финансирање оваквих научних пројеката. Систем финансирања науке у Србији није тренутно у могућности да испрати овакве пројекте и то не због новца, већ због негативне селекције услед лошег критеријума за доделу новца. Такава ситуација води у пардокс - подједнако се финансирају и изванредни и потпуно ирелевантни научни пројекти. Држава покушава да стимулише повратак стручњака у Србију, али се услед лошег критеријума враћају углавном они који би се свакако вратили - каже он.
ОВДЕ погледајте зашто Американци нису дали Индијанцима да направе сопствену државу.
Извор: Вечерње Новости
