Пише: Едуард ЛИМОНОВ
Јутрoс сам нешто размишљао о трапавом сусрету у Хелсинкију.
Замислите на кратко да је Русија престала да општи са Западом и да реагује на његове замерке и мишљења. Да живимо обашка, не обраћајући никакву пажњу на њих тамо.
Да ли би нам због тога било горе?
Е па, не би нам било горе већ – много боље!
Колико би само отпало разлога за брбљања и гледање у дно шољице од кафе.
Све чега код нас нема – научили бисмо да сами правимо. Уосталом, ми већ све имамо, а оно чега нема – можда нам и није потребно.
Код нас постоји лажна идеја да су нам они потребни. То је илузија наше таштине.
Они нам низашта нису потребни.
Ни њихови градови сумњиве старине. Ни њихови туристички центри у којима је „све укључено за варваре“.
Нису нам потребна ни њихова мишљења о нама. Као ни њихово одушевљавање нама или њихова мржња према нама.
Нуклеарно оружје је наш једини пријатељ!
А они нека иду дођавола!
Прочитајте ОВДЕ од ког руског оружја стрепи Запад.
Извор: fakti.org
