Пише: Радоје Андрић

– Преговори у  Бриселу су били тешки, али морамо да будемо свесни последица  евентуалног непостизања договора. Шта год да у преговорима добијемо, биће више од овога што имамо сада.

У ове две реченице,  Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ (кога председник Вучић именује „мученим Марком“), грађанима је, обрнутим редоследом, поручио да Србија нема ништа на Косову (ни власт, ни имовину, ни Србе), а шта год да добијемо – биће више од оног што немамо и ако не постигнемо договор, сносићемо последице…

Шта сте радили до сада?

Шта сте добили у вишегодишњим преговорима, након којих сте се увек хвалили да сте  из њих излазили као победници, иако сте „спавали на поду, иако некада нисте ни јели ни пили, али сте победили“?

Шта то, осим по носу, можете да добијете, па да буде више од  овога што сада немате?

Како су се то онолики „плусеви“ којима сте се хвалили претворили у један велики минус?

Минус иза којег сада треба да стане народ: „И  то може да буде политички избор грађана, легитиман, али да будемо свесни последица – каже Ђурић. – Ако не би било договора, не би ствари остале какве јесу. Наредне три, четири, пет година бисмо сигурно вратили земљу и регион у сукобе. Не би било мира. Не бисмо могли да осигурамо да деца неће опет гинути. Зато нам је та врста договора важна. Немојте да мислите да можемо да наставимо са економским опоравком, ако не буде решења… Од тога ће зависити и односи са ЕУ и радна места.“

Или рат или компромис.

Или ћемо сви оним фрескописаним возом на Косово или ће Марко Ђурић да сиђе на Топчидеру, а ми да наставимо?

– Преговори су били једни од најтежих до сада, видите изјаве и нервозу Харадинаја и Тачија, претње ратом и насиљем, огољено инсистирање на пуном признању независности! – вапије Ђурић за разумевањем народа за оно што су они одлучили, а народ треба да потврди.

Ако тај Марко Ђурић толико ужива о ликује због „нервозе“ коју изазива код Шиптара у преговорима, да ли је могуће да  он и постоји у преговарачком тиму само да би нервирао другу страну?

А, шта ћемо са нервирањем и нервозом нас у Србији, који нисмо Шиптари, а једнако се нервирамо сваки пут када се „мучени Марко“ појави на ТВ и одрађује своју и плате својих саветника?

Како ће мучени Марко да убеди у било шта другу страну не преговорима, када ни у шта не може да убеди ни домаћу јавност?

Или је он ту само да због њега, једног дана, колективно завапимо: признајте Косово, само немојте више Марко да нам објашњава зашто  то треба да урадимо!

Резултат досадашњег постојања његове Канцеларије и преговарачког тима је „да су Шиптари нервозни и губе живце“ .

А ми смо смирени, али губимо територију и људе!

Са Суљом знамо на чему смо и бар га не плаћамо, Марка плаћамо, али не знамо на чему смо, нити знамо на чему је неко ко стоји иза тврдње да шта год добијемо, биће више од оног што имамо.

Ако не говоре о територији, него о својим главама, онда се разумемо, али да би се још боље разумели, нека власт уради овако:

Договорите предлог тог „компромиса“

Са њим изађите пред Скупштину Србије, па да се сваки посланик, појединачно, јавно изјасни пред омиљеним им камерама да ли је „за“ или „против“, па тек тада

Организујте референдум да грађани Србије дају налог јавној извршитељици Ани Брнабић, председници Владе Србије као извршног органа, кажу шта да потпише или не.

Маните нас више Марка Ђурића који је негде, изгледа, прочитао да Путин још увек корача као на све спреман обавештајац, са непомичном десном руком уз ногу, где је пиштољ, а левом маше  напред – назад, па и он тако…

Ако би да опонаша Путина, треба да престане да ландара и левом руком и прво да се упозна са најновијим ставом руског посланика Сергеја Железњака који је изричито против потписивања било каквог „компромиса“ Београда и Приштине..

Његов став је,  тврди Генадиј Сисојев, дописник руског Комерсанта са Балкана, „званичан став Москве“:  „Москва се противи споразуму који се припрема у Бриселу и не само да се противи, него и упозорава на могуће негативне  последице тог корака. Москва је убеђена да ће након постигнутог споразума бити дезавуисана резолуција 1244 Савета безбедности УН, да се отвара пут Косову и Србији према НАТО, као и да  се повећава опасност од даље дезинтеграције Србије. У суштини, кључни разлог због којег Москва намерава да спречи постизање споразума оваквим алармантним изјавама је могуће приближавање Косова и Србије Алијанси. Такве алармантне изјаве стављају председника Вучића, који води преговоре са лидерима Косова, фактички у пат позицију. Уколико Вучић прихвати споразум,  ризикује погоршање односа са Русијом, а уколико не потпише – може да очекује замрзавање односа са ЕУ. То ће онда бити крај политике седења на две столице.“ – закључује Сисојев.

Да ли је мученом Марку ово више или мање од оног што има и зна?

Амерички амбасадор у Приштини је први пут поменуо “поделу Косова”, више о томе ОВДЕ.

Извор: Искра