Преузимање контроле над територијама не мора се нужно преточити у обнављање и политичке власти. За Асада, кога већи део Запада сматра диктатором и кривцем за смрт бројних цивила, који је опкољен предаторским пријатељима и комшијама, веће питање је: након што преживи рат, може ли да преживи мир?
Асад је дубоко зависан од Русије и Ирана чије су га војне интервенције у Сирији спасле и омогућиле му да оствари низ победа у рату.
Он остаје зависан од њихове подршке, за сада. Обе савезнице су платиле високу цену за свој удео у обликовању будућности Сирије и неће је тако лако одрећи своје награде. Ту је такође и Турска која је у операцији против Курда у Сирији окупирала енклаву западно од Еуфрата и територију Африна, северно од Алепа.
Курдске милиције су међутим и даље активне у источној и северноисточној Сирији где их подржавају америчке трупе. САД су наводно фокусиране на терористе Исламске државе, али њихово присуство у Сирији додатно компликује ситуацију. А ту су и израелски напади на иранске циљеве у Сирији.
Сада је тренутно у центру пажње Идлиб, област у коју беже побуњеници. Идлиб је постао последње утичиште за више од два милиона интерно расељених цивила. Он је такође и база џихадиста и секуларних опозиционара.
Ако Асад жели да заврши рат, Идлиб је тамо где он и његови савезници морају да ударе. Међутим, управо то је сценарио који ужасава УН и хуманитарне организације. Они се плаше да ће Идлиб задесити ваздушни удари као у Гути, па и напади хемијским оружјем.
Договор Путина, Трампа и Нетанијахуа
Нико не зна сасвим сигурно шта је договорено о Сирији када се Доналд Трамп срео са руским председником Владимиром Путином у Хелсинкију. О томе изгледа не знају ништа ни они који би стварно то морали да знају, као што је генерал Џозеф Вотел, командант америчких снага на Блиском истоку. Он је рекао да није добио никакве нове смернице.
Чињеница је да су пре самита у Хелсинкију, оба лидера претходно разговарала са израелским премијером Бењамином Нетанијахуом.
Зато сад одређене тачке споразума између САД и Русије постају све јасније. Најважније је да обе земље верују да додатна нестабилност, посебно дуж границе између Сирије и Израела, мора да се избегне. То значи, у пракси, прихватање САД да Асад остане на челу Сирије на положају и чини се да је Трамп пристао на то.
Заузврат САД и Израел желе да Русија обезбеди да иранске снаге у Сирији буду што даље од израелске границе.
Бењамин Нетанијаху желео би да Иранци буду истерани из Сирије, али ће то изгледа морати да сачека.
Повлачењем подршке побуњеницима на југу Сирије и напуштањем деескалационих зона створених прошле године, Трамп је помогао Путину и Асаду да постигну нове победе. Трамп је и у Хелсинкију ћутке испратио Путинов позив да треба да се обнови примирје из 1974. године на Голанској висоравни којим је завршен Јомкипурски рат између Сирије и Израела.
Путин је представио споразум као начин да заштити израелску безбедност и поправи односе између Израела и режима Башара ал Асада.
- То ће донети мир Голанској висоравни и донети мирољубиве односе између Сирије и Израела, а такође ће осигурати безбедност државе Израел - рекао је Путин.
Нетанијаху је рекао да Израел нема проблем са тим да Асад остане на челу Сирије, али да жели да његова држава буде безбедна од Ирана.
Трамп вероватно никад није чуо за пакт из 1974, али се чинило у Хелсинкију да је спреман да следи геополитичку иницијативу Путина. То ће бити новост за многе у Конгресу али и у НАТО који се залаже за смену Башара ал Асада.
Победник је ипак само један
Чини се да Трамп одједном има поверење у Асада и његове руске присталице, а то ће задовољити Саудијску Арабију и друге сунитске владе у региону чија је главна свађа (попут Израела) са Техераном.
Иранске власти ће се, довољно разумљиво, питати да ли ће се Асад чим се заврши рат да им забије нож у леђа. Када се рат заврши, Асад вероватно неће желети да Иран настави да користи Сирију за своје регионалне амбиције. Осим тога Иран је земља погођена санкцијама и економском кризом и можда више не може да издржи финансијски терет и притиске због акција у Сирији и Јемену.
Са своје стране, Израел има интерес дакле да Асадов режим буде стабилан, ако то помаже у смањењу иранске претње. Будући да се чини да рат иде ка крају, Путин је на путу да постане јасан победник, већи од Асада. Велики губитници би могли да буду Иран, америчко глобално вођство и, пре свега, сиријски народ.
Терористи заузели касарну, убијен велики број војника, војска хитно шаље појачања. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
