С обзиром да су се Албанци са југа Србије на том референдуму скоро па плебисцитарно изјаснили за "политичку и културну аутономију са правом присаједињења Косову", питање је: како тумачити Тачијеву изјаву?
Зоран Станковић, председник Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, за Спутњик каже да не треба узимати озбиљно Тачијеве речи, односно, треба их узети са резервом, додајући да су такве изјаве плод жеље, а не реалности на терену.
- Он тако нешто може да прича у смислу свог политичког ангажовања, али то није утемељено у званичним документима и договорима који су постигнути са органима међународне заједнице. То је, дакле, политичка изјава за дневну употребу, која нема утемељење у реалном животу - каже он.
Иначе, није први пут да Албанци са југа Србије траже да буду део бриселских преговора, али јесте први пут да је Тачи, као званични представник Косова, дао једно такво обећање. Да ли је оно повезано са најавама могуће поделе или разграничења Косова и Србије, као коначном решењу, о коме се спекулише ових дана?
Станковић сматра да није, јер је, како каже, пре неколико дана имао сусрет са представницима САД и тврди да Прешево, Бујановац и Медвеђа нису били предмет разговора ни у Бриселу, нити ц́е то бити.
- Нити је било ко од стране овлашц́ених органа САД, нити предлаже поделу Косова. Тако да то што се појављује, само је плод прича неодговорних људи на одговорним местима - закључује Станковић.
Међутим, Стефан Сурлић са Факултета политичких наука подсећа да јавност у Приштини није толико за идеју поделе, а много им је прихватљивија идеја о размени територија. Како верује, управо на трагу тог мишљења, Тачи жели да учврсти своју позицију оваквим ставом.
- Све више и отвореније се говори о неком трајном разграничењу Срба и Албанаца и уколико они који у Београду подржавају идеју поделе Косова под тим подразумевају да само северне четири општине не буду више под контролом Приштине, већ под нашом контролом, онда Албанци нуде као једну конкретну опцију да се потуно разграничимо по етничком кључу. То подразумева размену територија, односно, да оне општине које су под контролом Србије, а већински су насељене Албанцима, буду надаље под контролом Пришине - објашњава Сурлић.
По његовим речима, иако у међународној заједници има оних који размишљају о подели, с друге стране, етнички повучена граница за њих представља страх од могућег домино ефекта у целом региону.
- Било каква идеја разграничења по етничком кључу значила би да границе на Балкану нису дефинитивне и политичке снаге са различитих страна могле би да се мобилишу, тражећи промену до сада утврђених граница. С друге стране, стоји и аргумент да се са променом граница по етничком кључу започело управо у току распада СФРЈ, укључујући Косово, тако да та идеја о промени граница није у потпуности страна на Балкану - наводи он.
Вучић даје Косово, да му Запад дозволи крађу избора, више ОВДЕ.
Извор: Sputniknews. com
