Добровољно се пријавио за одлазак на ратиште 1991. године, а то је било тек неколико година после одслужења војног рока. Тада је имао двадесет пет година. Раније је изјавио да су му искуства која носи са ратишта веома болна, и да би волео да их заборави. Двапут је рањаван. Дујовић би се, пишу: “са великим ратним искуством, уколико затреба поново ставио на располагање oтаџбини Србији.“ У борачким удружењима је активан дуже од двадесет година. Активно је учествовао на скоро свим протестима војних инвалида после петог октобра. Од увођења вишестраначја у Србији више пута је улазио у политичку арену. Био је народни посланик у два мандата. Борачка популација га памти по томе што је у Скупштини Србије изнео предлог закона којим би се на бољи начин од досадашњег регулисала права ветерана, ратних војних инвалида и породица палих бораца. Тадашњи центри политичке моћи, са којима је Дујовићев покрет био у коалицији, нису имали слуха за такав предлог.
Данас неколико година касније, а с обзиром на ситуацију у коју су запали ратни војни инвалиди и други корисници права из нашег Закона, а због промене начина рачунања просечне зараде, сматрали смо да би Дујовић, обзиром на искуство и чињеницу да је данас саветник у Министарству надлежном за борачка питања био више него добар саговорник за овај број часописа «Војни инвалид».
У разговору Дујовић износи неке детаље о томе шта ће писати у новом предлогу закона о борачким правима. Биће то ако га усвоје, према Дујовићевим речима кровни закон који ће објединити све постојеће прописе из те области. Овог пута ни ветерани неће бити заборављени, тврди он. Упозорава и да ће права којима се надају бити усклађена са финансијским могућностима државе Србије.
– Много тога зависи и од економске ситуације, каже Дујовић у једном делу интервјуа и истиче да држава мора бити спремана и на изненандне економске кризе попут оне из 2008. године.
На питање да ли су сада умањена права војних инвалида обзиром да Пореска управа касни са достављањем података о просечним зарадама, на основу којих се рачунају њихова примања он каже:
– Као прво обрачун врши Завод за статистику, а не Пореска управа. То морамо да рашчистимо одмах. Примања нису умањена нимало, јер је новим правилником просечна нето граница померена са двадесет пет на педесет пет дана. То само по себи значи да су померени параметри за одређивање инвалиднине, јер се наше инвалиднине одређују по основу просечне зараде у Србији.
То је направило одређен проблем када су у питању исплате инвалиднина с почетка године. На основу тога је министар Ђорђевић, изашао у сусрет војним инвалидима и корисницима породичне инвалиднине, како они не би имали заостатак у примању, донео одлуку да се као основа узме просек из новембра месеца 2017. године. Самим тим новим изменама и допунама закона, ми сада инвалиднине примамо на основу тог просека и примаћемо их целу 2018. годину. Оно што заговорници приче о губитку права и умањењу примања причају, а желе да прећуте, је да ће се комплетна ова година обрачунати и разлика исплатити уз инвалиднину у марту месецу 2019. године. Јер је децембарски просек објављен негде око 25. фебруара, а независно од тога ће у марту следеће године бити исплаћена инвалиднина за март плус заостатак из претходне године. Ово значи да, нико ни за један динар закинут бити неће када је у питању основна инвалиднина, као и сва друга права из Закона о борачко инвалидској заштити.
Значи марта 2019. године разлика*, ће свима бити исплаћена?
Тако је по одлуци, али и по изменама и допунама Закона. Дан када се одређује просечна зарада у Републици Србији за задњи месец у овој години, односно децембар, је фебруар. Педесет пет дана по истеку од првог децембра је отприлике 25. фебруар, тада Завод за статистику објављује просечну плату за децембар. Ми када будемо добили инвалиднину у марту, биће нам исплаћена и разлика за целу 2018. годину. Биће то из два дела, један за другим, или можда и све одједном. У сваком случају цела разлика која се створила током 2018. године биће исплаћена марта 2019. године.
Није могло да се исплаћује раније? На сваких 55 дана, како стигне извештај о просечној заради да се тако и исплаћује?
Ту бисмо упали у замку да првих можда чак и три месеца ове године, небисмо добили инвалиднину, због те методологије. Први званичан податак о просечној заради који је Србија имала изашао је 26. марта. То значи да јануарска и фебруарска инвалиднина нису имале на основу чега да се обрачунају. Самим поступком министра и узимањем као параметра новембарске инвалиднине, која је била четрдесет хиљада седам стотина педесет динара, апсолутно је избегнут тај простор да војни инвалиди и припадници породица палих бораца не добију та средства у јануару, фебруару, па чак ни у марту. Већ да у континуитету добијају своја примања месец за месец.
На основу новембра?
Да, на основу новембарског просека.
Добро, сада ће се усклађивање радити у марту 2019. године, а да ли је могло усклађивање да се уради пре марта?
Не пошто децембарски просек излази тек у фебруару месецу. Просек за децембар 2018. биће познат тек 55 дана од тридесет и првог децембра, односно у фебруару. Тако да се то може исплатити тек у марту 2019. године.
Држава сада исплаћује инвалиднине на основу просека из новембра 2017. године?
Тако је.
Зато што када се кренуло са исплатама за ову годину, није се знао просек за децембар и није се знало када ће бити познат?
Тако је.
Да ли се у међувремену зна просек за децембар 2017. године?
Сазнао се тек у фебруару.
Зар нисмо онда могли да исплаћујемо у скаладу са новембарским просеком, што је скроз паметно, али ћемо разлику, исплаћивати на сваких 55 дана?
Суштина је да ратни војни инвалиди и породице палих бораца, неће бити ускраћене за оно што се зове разлика у примањима. Само што ће та разлика бити исплаћена као тринаеста инвалиднина. У нашим круговима (РВИ) она се сада већ и зове тринаеста инвалиднина, или ти тринаеста пензија, тринаеста плата. Ми говоримо о једном делу популације породица палих бораца и ратних војних инвалида, да смо спремни да подносимо терет читавог друштва. Прихватили смо тај став као релевантан. То смо урадили и из разлога што постоји и опасност, да је могло да дође до пада личног дохотка. Шта би се десило да дође до пада личног дохотка? Замислите да се понови криза из 2008. године, нешто се лоше деси у светској економији. У том случају би нам ишао у прилог тај просек из новембра 2017. године. Све када сагледамо да ли је могло овако или онако. Вероватно би смо дошли до тога да постоји и могућност другачијег решења, али је ово нај адекватније решење које је Министарство изнашло и ми сматрамо да оно можда није најбоље, али јесте једино оствариво. Задовољни смо и чињеницом што ће све, ако буде вишка, нама на крају бити исплаћено.
Како ствари стоје вишка ће бити. По званичним статистикама доходак расте?
Ми верујемо председнику Вучићу, када каже да ће просечан лични доходак прећи пет стотина евра. То значи да Србији иде економски добро, да се иде јаче и брже и боље напред. Самим тим ће и наше инвалиднине бити веће јер ће на један квалитетан начин, бити усклађене са већим просечним зарадама…
Шта ће бити са ветеранима?
Председник, Александар Вучић, издао је налог ресорном министру и министрима у влади Србије, да до краја 2018. године буде урађен и усвојен Закон о правима бoраца, ратних војних инвалида и породица палих бораца. То ће бити нови кровни закон, подвлачим кровни закон. Јер кровни закон подразумева да ниједан други закон који се усваја у скупштини не може да оштети права гарантована тим законом. Сада није такав случај, јер сада имамо двадесетак закона на која се наша права наслањају. То су различити правни акти из области здравства, интерне ревизије, инспекцијског надзора, правилника о ортопедским помагалима… Пошто сада немамо кровни закон нама сада штрпкају са наших позиција. Тај нови закон ће поред војних инвалида, породица палих бораца где је чврст став и Председника републике и министра Ђорђевића, да неће бити умањено ни једно једино право које уживају ти корисници. Сагледаће се и могућност да се убаце и права бораца. У ком правцу ће то ићи то ће одредити радна група, коју ће министар вероватно формирати почетком јула. То ће бити широка радна група састављена и од представника борачких организација, стручњака и стручне јавности, који ће припремити нов нацрт закона, који ће у себи имати и елементе права борачке популације. Та популација морамо признати, нема нека права, поготово када се то сагледа материјално.
То ће бити нека врста лекс специјалиса?
Не то ће бити кровни закон. После доношења тог закона ће престати да важе Закони из 1998. године, допуне из 2003. године, републички закони. Једноставно прописи који су сада на снази биће замењени једним кровним Законом.
И нови закон неће умањити ниједно сада важеће право војних инвалида и породица палих бораца?
Не, неће умањити ниједно право, то је сада Председник Вучић и наредио. Министар Ђорђевић је то себи ставио у задатак, и свима нама, је Ђорђевић то ставио у задатак.
У том закону ће бити и национално признање?
О томе сада не могу ништа да кажем. Претпостављам да ће законом бити предвиђено нешто у том смислу. То не могу унапред да вам кажем.
Да ли сте ви као борац и ветеран тражили да се то напокон стави у закон, за људе који су деведесетих учествовали у ратовима. Да ли сте то тражили од министра и од председника?
Ја сам лично као посланик у два мандата у два наврата предлагао и стављао у процедуру један нацрт закона, за који није било политичке воље да се усвоји, нити да се исти разматра. Ја верујем да ће садашње Министарство на челу са министром Ђорђевићем имати сараднике у оквиру радне групе и да ће тај закон доживети квалитетне помаке у односу према правима породица палих бораца, војних инвалида, али и бораца. Каква врста промене ће бити, не знам, али знам да ће бити позитивна. У то сам сигуран. Не бих сада да детаљишем да ли је национално признање у питању, материјална добит или шта год већ друго, то је тема за наредни период.
Да ли ће бити некаква материјална надокнада за учеснике ратова?
Понављам, да не бих сада улазио у те детаље. Јер ће то зависити од много елемената, стања у држави…
Да ли је тај нацрт закона већ урађен?
У овом тренутку постоји више нацрта. Постоји више покушаја да се тако нешто направи, али поента је у суштини да се ни једно право, ратних војних инвалида, породица палих бораца, цивилних инвалида рата не сме и неће умањити, новим законом. У ком правцу ће се у радној групи одвијати текст који се односи на права бораца, нити имам овлашћења нити могу тако нешто да кажем, али знам сигурно да ће та права бити побољшана.
Мало пре сте поменули да сте били аутор једног предлога закона. За тај предлог многи кажу да је био квалитетно написан. Да ли сте ви тај нацрт закона који код ранијих власти није могао да прође дали на увуд актуелним властима, вашим садашњим страначким колегама?
Ја морам да признам да ће нешто од тога сигурно бити предмет разговора, приликом израде нацрта новог закона. Да ли ће бити и прихваћено не знам. Знам да ћемо ми понудити добра решења и да ће сигурно бити усвојено неко добро решење. Морам да кажем да ћемо се водити интересима Србије. Добро ћемо размислити и о томе шта је то што је економски могуће. Узећемо у обзир и економске могућности државе. У Скупштини је сада усвојен и Закон о меморијалима, који је први пут после више деценија дао на важности свим оним успоменама које ово Министарство треба да негује, када су у питању ослободилачки ратови. То је велики помак напред. Све то показује колико идемо напред и колико се померају границе, у овој области. Тако да верујемо и да ће наша борба од 1990. до 1999. године наћи ту негде своје место, као што су нашли своје место и момци који су херојски погинули, попут Тибора Церне, мајора Тепића… Ипак са историјске дистанце разматрано треба можда још времена да протекне да би се тако нешто уопште могло разматрати. Ово је кратак временски период, али ја верујем да ће да буде све боље и боље.
Партизани нису толико дуго чекали?
Да нису. Они су добили Државу. Они су победили у рату, а наши ратови су се завршавали за зеленим столом. Све што смо војнички добијали, губили смо за зеленим столом. Зато је сада потребно пуно мудрости да из целе ове приче изађемо коректно. Ја ћу и ово апострофирати и молио бих вас да то објавите: Добра воља председника државе, Александра Вучића и министра Ђорђевића апсолутно постоји. Поред добре воље имају и чврсту намеру да помогну, овој популацији. Знате и сами да је министар Ђорђевић један од нас, зато и не треба сумњати у добре намере. Ја ћу се такође трудити колико је то у мојој могућности да максимално помогнем.
Донесен је закон о меморијалима. Тим поводом бих вам поставио једно, факултативно питање: Да ли сте задовољни спомеником који је на Савском тргу?
Наравно да не, али то није питање за мене. То је питање за оне који су тада учествовали у разговорима са градским властима о прављењу споменика.
Онда то јесте питање за вас. Пошто би сте и ви били расположени да се тај споменик промени? На споменику пише и учесницима ратова и жртвама ратова. Има делова од стакала, ту је и зарђала ограда и зарђали гелендери…
Тадашња ствар је била таква и онај ко је преговарао са тадашњим властима. Сви знамо ко је преговарао, барем ми из борачке популације знамо ко је преговарао и договарао, нека он и да објашњење за то. Што се нас тиче ми би смо волели да постоји један леп, велелепан споменик. Где год да он буде постављен, а мислим да му је место у престоници. По мени лично место му је на Ушћу. Тамо треба да буде…
Интервју са Мишом Вацићем председником Српске деснице погледајте ОВДЕ.
