То потврђује брз напредак сиријске арапске војске (САА) и савезничких снага у југозападном делу земље када су у року од месец и по дана владине снаге успеле да ослободе 4.000 квадратних километара територије, као и више од 70 градова и насеља.
Захваљујући хуманитарној помоћи из Русије, Сирија се постепено враћа у мир. У протекла два месеца, више од 7.000 сиријских избеглица се већ вратило у своје домове.
Вреди напоменути да је ослобађање југозападне покрајине стратешко питање за председника Асада, јер је то било почетно место побуне која је почела 6. марта 2011. године. Град су водили и сиријска опозиција и ХТШ милитанти.
Војни успеси сиријске војске користе Асаду, чији је пораз 2015. године изгледао само као питање времена. У то време, САА је претрпела велике губитке у свим секторима фронта, а терористи ИД су контролисали више од 70% сиријских територија, укључујући велике градове и кључна нафтна и гасна поља.
Укључивање савезника Дамаска, које су представљали Иран и Русија, у борби против тероризма, дипломатски и политички успеси на платформама у Астани и Сочију, као и повећање поверења међу локалним становништвом, омогућило је сиријском лидеру да преокрене ток догађаја и избалансира их ка миру.
Поред руских ваздухопловних снага, иранских војних савезника и јединица Хезболаха, још једна држава учествује у сиријском сукобу. Њихово учешће је било готово деструктивно. Реч је о Сједињеним Државама.
Од почетка сиријске кризе, тадашњи амерички председник Барак Обама је подржао опозицију и снабдевао је оружјем. Онда је 2014. године, под изговором борбе против ИД, креирана међународна коалиција. Њихови борбени авиони су у 15.000 насумичних ваздушних удара убили најмање 6.000 цивила.
Такозвано ослобођење града Раке би се могло разјаснити као још једна кључна прекретница америчког мешања.
Спроводећи бројне ваздушне нападе, америчко руководство не рачуна жртве међу цивилима. Према речима разних организација за људска права, од 1.400 до 2.000 Сиријаца је погинуло током операција “ослободилаца.“ Тренутно, 90% урбане инфраструктуре је уништено и лежи у рушевинама где је више стотина цивила живо закопано. Локално становнитво и даље испашта због недостатка снабдевања водом и струјом, а експлозивни уређаји који су остали иза ИД настављају да узимају животе деце.
Вреди напоменути да су 2017. године САД и неке западне државе једногласно најавиле да ће доделити средства за обнављање урбане инфраструктуре града. Међутим, у марту 2018. године, Трампова администрација је издала Сиријце, замрзнувши исплату од 200 милиона долара за стабилизацију региона које је раније контролисао ИД.
Постоје и друге чињенице о интервенцији САД-а у току сиријске кризе о којима су у више наврата извештавали мејнстрим медији. То је обука милитаната, евакуација високих командира ИД из сиријског града Деир ез Зора, илегално успостављање 55-километарске зоне у Ал Танфу и многе друге ствари.
Заиста, САД нису успеле да постигну своје циљеве за цепање Сирије на квази државе и рушење Асада.
Међутим, став прошлог и садашњег шефа Беле куће о Сирији знатно варира. Трамп, за разлику од Обаме, експлицитан је по питању остављања Сирије Москви након уништења Исламске државе.
Највероватније је он погледао на инвазију на Ирак 2003. године и закључио како то дестабилизовало регион, оснажило Иран, оштетило односе са Вашингтоновим савезницима, и подстакло екстремистичко насиље, подривајући положај САД-а у тој области.
На крају, након свих бруталности које су САД починиле, једини начин да остану у Сирији јесте да контактирају званичну владу о повратку избеглица и расељених лица.
После 7 година Асадова војкса заузела границу са Голанском висоравни. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
