Пише: Драган Милашиновић

Реч је, дабоме, о Космету. И не ради се, како изгледа на први поглед, о још једној у мору несувислих изјава којима нас о јужној српској покрајини бомбардује председник Србије од трнутка када је, на првим поглед ничим изазван, прогласио стање „унутрашњег дијалога“, нити о сталној потреби да лаже која полако постаје патолошко стање његове свести, како мисле неки његови критичари. Овде је реч о срачунатом обраћању јавности тзв. „дечијим језиком“ као делу ширег манипулативног сценарија чији је циљ промена свести о Космету као саставном делу Србије и покушају декодирања Косовског завета као душе српског националног бића. У тој операцији, креираној у ТАВИСТОК лабораторијама(2), Вучић је само извршилац, а његове безочне лажи тек пуко оруђе које треба да анестезира српски народ у предстојећој ампутацији Космета.

Са аспекта његових налогодаваца циљ те манипулативне операције није да Вучићу обезбеди политичку и кривичну некажњивост за велеиздају коју намерава да учини, мада је то за њега примарни мотив, већ да обезбеде да отимање Космета од Србије не постане жариште које ће угрозити све што су до сада постигли у глобалистичком освајању Србије.

Дакле, битно је увек имати на уму да Вучићићеви наступи имају свој смисао, без обзира што увек не изгледа тако, као и да он ради по наложеној матрици и према технологијама развијеним ван Србије, које наметну лаж подразумевају као основно оруђе. Како је у том наметању понављање, уз гушење супротних аргумената, основни концепт наша је дужност да те лажи демаскирамо аргументима, а сваки припадник српског народа мора у себи наћи воље и времена да сем онога што му утискују у свест режимски и ријалити медији сам потражи и на страни коју му скривају.

Зато је смисао овог текста да покаже колико лажи Вучић потура у само једној реченици, наведеној на почетку, а да ми не би пришивао како сам је извукао из контекста цитираћу цео пасус чији је она део:

„Све што су они изгубили, да један метар добијемо, добитак је, јер сада немамо ништа. Људи треба да имају поверења у своје руководство које даноноћно ради на том питању. Данас нисмо сасвим искључени из тога, а до 2012. године само су чекали да ставимо потпис на независност која је Косову дата“, казао је Вучић. 

Смисао манипулативне методе “дечијег језика”

Смисао коришћења „дечијег језика“ као манипулативне методе у обраћању јавности је у употреби једноставних реченица, израза и примера толико очигледних да нормални ум нема потребу да на њих критички реагује, што самим тим  код појединца паралише или значајно успорава процес критичког мишљења. Када Вучић каже да је Косово изгубио још цар Лазар (а не каже да смо га вратили) или да је боље имати метар неке територије него ништа, односно када нам је Дачић говорио “Ако је Косово наше зашто не држимо седнице владе у Приштини”, ви колико год били свесни да су то бесмислице немате стварну интелектуалну потребу да идете у дубину, да коментаришете или расуђујете, већ се просто запитате “зашто овај трућа нешто што сви знају”, и идете даље. Но, порука остаје, свест је не одбацује. Изгледа шашаво, али делује. И редовно се користи у манипулацијама свих врста, од рекламних до политичких.

Такође, деца обично увек говоре у садашњости, што у политичкој примени ове методе ослобађа манипулатора да објашњава однос узрока и последица везаних за ставове које тако износи, а то је у политици најбитније. У конкретном случају када нам Вучић поручује како је један метар Косова боље него ништа, то је толико очигледно да се Ваш ум бави баналношћу самог изражавања, а не поставља права питања да ли заиста ми немамо ништа и ко је стварно крив што немамо ништа? А то је суштина, зар не!

Вучићево дављење у сопственим лажима

Вучићеве представе засноване на безочним лажима могу давати ефекте само у медијском простору где се потпуно контролисани информативни садржаји смењују са програмима за суспендовање критичке свести јавности, а управо то имамо данас у Србији у којој се на националним фрекфенцијама емитију вишесатни отворени ријалити садржаји, што не постоји нигде у Европи, а вероватно ни у свету. А ту су и таблоиди претворени у информативна гласила. У таквој поставци Вучићево  „да један метар добијемо, добитак је, јер сада немамо ништа“ пролази као аксиом. 

Но, то је лаж. Почећемо од Резолуције 1244. СБ УН која Србији гарантује суверенитет на Косову и Метохији и која је једини важећи међународни правни акт о Косову. За њу су гласале и све оне силе које су признале Косово. То што нам Вучић тврди да оне о тој Резолуцији више неће ни да дискутују, ми никада нисмо чули од ниједне сталне чланице Савета безбедности. Никада. Нити је било званичних иницијатива да се та Резолуција поништи или измени. Дакле, он лаже! Или је потпуно неспособан као преговарач или, из неког разлога, неће да се позива на важећу Резолуцију која нам иде у прилог! Ако су Тадић и Јеремић својевремено пренебегли Резолуцију 1244. и кренули у европски концепт ЕУЛЕКС-а, укидање ове мисије даје могућност Вучићу да Резолуцију врати на сто потпуно легитимно. Он то може да учини лако јер Резолуција 1244. и даље је једини званични оквир за решавање косметског питања. Нека он то покрене па нека САД и Британија јавно кажу да су против Резолуције за коју су саме гласале. Дакле, он има то НЕШТО, само не жели да га користи! Зашто? 

Такође, у политичком смислу Вучић кроз тзв. “Српску листу” може изазвати пад косовске владе кад год пожели! Управо њихови гласови су омогућили Харединају да формира владу и њиховим гласовима или давањем кворума та влада се држи на власти. Уосталом, сам Вучић је њихов улазак у косовске институције назвао победом своје политике. О могућностима да утиче на политички живот у покрајини брујали су сви његови медији као оправдање за издајнички чин тзв. “Српске листе” када је својим гласовима практично одабрала шиптарског премијера. Како је то одједном постало НИШТА? 

Но, све и да јесте ништа ту долазимо до питања зашто немамо НИШТА и ко је за то крив? Вучићева лупетања којима час за губитак Косова окривљује кнеза Лазара, час Кумановски споразум, час “жуте”, час некакве “оне”, а од пре неки дан чак и посланика Славишу Ристића, јефтина су демагогија његове ријалити-политике. Да видимо стварног кривца. 

У тренутку доласка Николића на власт и Вучићевог постављања за свемоћног ППВ-а (Првог потпредседника владе), где је Дачић уцењен некаквим Бананама био премијер-потрчко, тзв. бриселски дијалог био је тек у зачетку, а Србија је на Северном Космету имала све успостављене државне структуре (полицију, судове, општине, просвету, пошту, здравство, железницу итд), које су функционисале по законима Србије. Срби су се за то изборили захваљујући “Чуварима моста” који су својим телима физички зауставили најезду Шиптара на српске средине када су се држава повукла са Космета, а затим су се и политички профилисали како би избегли хапшења од стране КФОР-а. Коштуничина влада је вешто искористила вакуум који је настао и једну по једну вратила српске институције на тај део Космета и то је једино корисно што је Коштуница стварно урадио за српске интересе. Те инситуције су биле стабилне и функционалне у тренутку када се на сцени српске власти појавио Вучић. Дакле, итекако смо имали НЕШТО! 

Бриселским споразумом све то је предато у руке Шиптарима, при чему је Вучић користио чак и методе директне уцене, па и физичке присиле према Србима на терену који су се суростављали таквој политици. Шиптарима телефонски број нису дали некакви “ОНИ” већ Вучићев режим у коме је Расим Љајић потписник тог документа потпредседник владе. Полицију и судове није распустио Тадић, већ Вучић. И тако редом. Ако данас имамо НИШТА кривац за то може бити једино Вучић. И његов први асистент Ивица Дачић. Покушај да се други окриве за оно што је сам урадио препознатљива је нота Вучићевих политичких наступа од када се дочепао власти што указује на макијавелистичку страну његовог карактера. На питању Космета његова безобзирност, лицимерност и себичност достижу кулминацију. 

Уместо закључка

После свега што је радио и ради не може бити изненађење што од Вучића добијамо Косово на метар, а лажи на тоне. Отуда је демаскирање његове јефтине, али због контроле медија, делотворне демагогије стална обавеза патриотског дискурса. У ту сврху служи и овај текст, као и други текстови о Космету овог и других аутора. 

Оно што јесте  жалосно и фрустрирајуће је што је прави одговор Вучићу на његову причу о “метру” стигао од стране Шиптара: 

„Нико не заслужује, нити ће добити иједан метар Косова. Суверенитет и територијални интегритет Косова неће бити угрожени ни са једне стране. Нема тих пара, ни сад ни никад“, поручио је Вучићу шеф шиптарског преговарачког тима Авни Арифи.

Ни један Србин из домена политике није се досетио да му то каже! Ваљда им је метар доста!

ОВДЕ погледајте како се Србија огрешила о јунаке са Кошара.

Извор: anfor. org