Ако би Русија напала Пољску и три бивше совјетске републике, а сада самосталне државе на Балтику, америчка војска не би могла да заустави тај продор. До тог закључка дошли су у Пентагону после симулације војног сукоба Русије и земаља Европске уније.
Лист “Вашингтон пост” тврди да нису оптимистички резултати вежби које су спровели Американци. Разлог што Пентагон не може брже да пребаци своје снаге су уски путеви у земљама на Балтику, и слаби мостови који не могу да издрже тежину америчких тенкова.
У Вашингтону су посебно незадовољни понашањем европске бирократије, која може да заустави војни транспорт, како друмом, тако и железнички. Као пример, у Пентагону наводе да су 2017. Американци чак четири месеца муку мучили да им чиновници дозволе да после вежби у Грузији врате своја оклопна возила у Немачку, где су иначе лоцирана.
За разлику од европских староседелаца у НАТО, који не журе да повећају своје војне буџете, на чему инсистира председник Трамп, Пољаци су спремни да угосте Американце и да на својој територији направе велику војну базу. Они су спремни и да плате око две милијарде долара, да се за америчке војнике направи не само инфраструктура, већ и обезбеде услови за њихове породице - станове, болнице, школе, спортске дворане...
Жељу да има на својој територији једну америчку дивизију, пољски војни врх објашњава тиме да би то утицало на смањење опасности од “руске агресије према Западној Европи”.
Текстове о “руској опасности”, као и изјаве руководилаца земаља НАТО, у руском министарству одбране не коментаришу. О томе могу да прозборе само пензионисани генерали и војни аналитичари. Тако, бивши начелник Главне оперативне управе при Генералштабу Русије, генерал-лајтнант Николај Мојсејев каже да кад би заратили НАТО и Русија, одмах би полетеле ракете и никакви мостови не би били потребни. А што се тиче транспорта, у време рата се никакви папири од бирократа не траже, већ војска све преузима у своје руке.
- Без обзира на све разлике и противуречности између Запада и Русије, разлога за рат сада нема и зато су све спекулације око “руске опасности” губљење времена - категоричан је генерал Мојсејев.
Свакако је занимљиво да је против прављења америчке базе у Пољској и генерал Бен Хоџес, бивши командант копнених снага САД у Европи. Он каже да би америчка база у Европи нарушила јединство у НАТО и још више отежала и онако компликоване односе са Русијом. Пољаке су подржали само руководиоци земаља на Балтику.
Руководству у Варшави је стигла и директна порука из Вашингтона, да се уопште не разматра питање отварања сталне базе њихове војске у Пољској. И генерални секретар НАТО Јанс Столтенберг казао је да се на “источном крилу” већ налазе ротационе јединице, међу којима и америчке, и нема разлога за повећање броја војника.
Број америчких војних база је неупоредиво већи од руских. После распада СССР, ново руководство Русије је редуковало број база, пре свега због беспарице, али и веровања да оне неће бити потребне, јер су Јељцин и његови најближи сарадници заиста веровали да ће успоставити такве односе са Америком да ће оне бити прави анахронизам и непотребно трошење новца.
Тренутно, Русија има 21 војни објект изван својих граница. Највеће су оне у Јерменији и Таџикистану, које имају задатак да помогну тамошњим граничарима да штите државну међу и не дозволе продор муслиманских екстремиста из Авганистана, али и да се спречи транзит наркотика.
Руси имају и три војна аеродрома у иностранству: у Киргизији, Јерменији и Сирији. Користе и полигоне у Казахстану и Белорусији. Од морских лука користе по једну у Сирији и Вијетнаму.
На другој страни, Американци имају више од 700 војних база по целом свету. Од тога је, по њиховој категоризацији, 13 великих и 19 средњих. Што се тиче осталих, у ту бројку су урачуната и разна војна складишта у иностранству. Од значајнијих база су оне у Немачкој и Јапану, где имају више од 3.000 војника.
Да се није лако отарасити америчких војних база и присуства у ширем смислу речи, могао би да објасни турски председник Ердоган. У поприлично захлађеним односима Анкаре и Вашингтона, Ердоган је, вероватно, помишљао да се ослободи Американаца, али је то врашки тешко.
Захваљујући својој атомској моћи, Русија није инфериорна у односу на Сједињене Америчке Државе због тога што има само 21 базу у иностранству. У Москви су много пута говорили да њима никада и није био циљ да буду “светски полицајац”.
Русија новац из војног буџета улаже у савремена оружја која јој омогућавају да одржава атомски баланс снага, а то је довољно да никоме не пада на памет да насрне на највећу словенску земљу и њене најближе савезнике, пре свега Белорусију и Казахстан.
Страх од самита Путина и Трампа
Без обзира на то што је недавно шеф Пентагона Џејмс Метис рекао да ће САД у пуној мери бити ангажоване у НАТО, у заштити од опасности од Исламске државе, али и од Русије, један број чланица тог војног блока, на челу са Великом Британијом, уплашио се самита у Хелсинкију Трампа и Путина 16. јула. Страхују да се двојица лидера не договоре да престану маневри око руских најзападнијих граница.
Из Северне Кореје упутили жестоку прозивку Американцима, више о томе ОВДЕ.
Извор: Новости
