"Застрашујуће", написао је на Твитеру Томас Лавергн из Норвешког метеоролошког института.
Научници су згрожени јер се до сада овај део арктичког леденог покривача сматрао последњом оазом леда. На том месту лед је обично био дебео четири метра, а у појединим областима и до 20 метара јер трансполарна вазушна струја дува из Сибира и на ту гомила лед.
The Arctic is warming faster than any other place on earth. Protecting refuges like the Last Ice Area will help give polar bears and other ice-dependant species a chance to survive.https://t.co/Yut7fn81F2
— WWF-Canada 🐼 (@WWFCanada) 23. август 2018.
Све су то последице катастрофално топле зиме на Арктику. У фебруару је Арктик током пуна 24 сата имао температуре изнад 0 степени, а у деловима Канаде и Гренланда било је и изнад 15 степени, све због топлих ветрова с југа брзине око 20 километара на сат.
За то време, други делови планете су се смрзавали услед продора поларног ваздуха. Било је само питање времена током лета кад ће ослабљени лед попустити.
"Скоро сав лед уз север Гренланда уздрман је и сломљен и стога покретнији него иначе", рекла је Рут Мотрам с Данског метеоролошког института.
"То подручје се звало последњом леденом зоном чиме се хтело рећи да се овде очекивало да ће вишегодишњи лед најдуже остати отпоран (на климатске промене). Догађаји од прошле недеље показују, међутим, да ће то подручје бити негде западније", рекла је.
На том подручју су фебруарске просечне температуре 20 степени, а ове године су биле и дебело преко 30.
Лед је почео да се распада и потом плута према Канади. Само наизглед, гледано чисто статистички, лето 2018, што се Арктика тиче, неће бити рекордно најгоре по површини под ледом.
... but it does show the motion leading to the opening North of #Greenland. Similar event (but less dramatic) than the Feb case (e.g. @seaice_de).
— Thomas Lavergne (@lavergnetho) 07. август 2018.
To get more details, we should look into the @CMEMS_EU#Sentinel-1 #SAR drift product at https://t.co/3AyDif276N, cc @elmltppic.twitter.com/29tMf9ZzW0
Како ствари стоје, само од 2010. забележена су најмање три лета с нешто мањом површином под ледом. Проблем је у томе што је сав онај дугогодишњи лед, чак и древни, с овог места одуван далеко на запад, на место где ће се отопити много брже него ту где је био до сада.
Све мање леда на Арктику значи и да је Земљина способност да одбија зрачење Сунца све мања, што је логично јер огромна површина под ледом својом белином одбија зрачење Сунца, док огромна површина тамног мора на том истом месту данас велики део тог зрачена упија и тако придоноси још бржем глобалном загревању, па тако и још горим климатским променама.
Научна заједница већ има тезу о упропашћеном Арктику већ до лета 2030. и врло озбиљној бојазни да Земља, услед индустријског испуштања ЦО2 у атмосферу, клизи у вртлог климатских промена из ког више неће моћи да се извуче чак и да човечанство престане да загађује атмосферу. Предвиђа се да би Арктик између 2030. и 2050. могао скроз да остане без леда током лета.
Човечанство засад још има неколико година да хитно пређе с енергије из угља, нафте и гаса, односно, сече шума, на енергију из обновљивих извора енергије. Али ако се пређе последња граница, човечанство ће морати да пронађе начин да, поред обновљивих извора енергије, почне да црпи и уклања ЦО2 из атмосфере, што је технологија коју свет или још нема или изискује такав глобални политички консензус који је засад апсолутно недостижан.
Још једна од крајње опасних ситуација је и то што све веће количине леда које се отапају на Арктику и потом отичу у Атлантски океан у виду хладне воде, успоравају топлу Голфску струју која из Мексичког залива тече уз обале Европе и тако одржава наш континент оваквим какав познајемо.
Услед отапања толиког леда и толиких маса хладне воде, Голфска струја данас је спорија и слабија него икада у последњих чак 1600 година, што са собом доноси мноштво све горих ланчаних неповољних климатских реакција, све до опасности од повремених олуја и захлађења многих подручја на нашем континенту.
Такође, потпуно климатско урушавање равнотеже на Арктику доводи до сулудих ситуација - да Сибир, Скандинавија и Канада бележе температуре више од 30° Ц и катаклизмичке шумске пожаре, док се зими ваздух који би иначе остао око Северног пола, спушта све до Медитерана и наших крајева.
Руски председник поред "нуклеарног кофера" има и фасциклу о НЛО! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Express.hr
