На примеру рата на Косову Фоа је објаснио како и зашто вести које могу да баце другачије светло на неку ситуацију, неретко остају у мраку. Конкретно, он полази од тога да је Врховни суд у Приштини, тада под покровитељством Уједињених нација, 2001. године донео пресуду по су којој снаге Слободана Милошевића одговорне за насиље над Шиптарима, али не и за геноцид.
- И не само то: суд има доказе да драматични егзодус 890.000 људи са Косова није кривица српских добровољавца, као што нам је саопштавано, већ се радило о страху од америчких бомби за време интензивних ваздушних напада у почетку офанзиве. Парадоскално, управо је паника од бомбардовања била узрок тог трагичног, масовног бекства - пише Фоа у својој књизи.
Фоа наглашава да је та вест била не само изненађујућа, већ је могла да изврши реконструкцију свих догађаја који су се одиграли на Косову. Ипак, кратко и равно пренеле су је само две агенције, Ројтерс и италијанска АНСА.
Спин је функционисао у великом стилу 1999.
- Када је демократско председништво одлучило да прибегне сили, Вашингтон саопштава Американцима (и целом свету) да је војна интервенција неопходна, како би се спречило неизбежно крвопролиће, тј. не каже да је оно већ отпочело. Спин је тада функционисао у великом стилу, што, уосталом, показује прелиставање новина из тог времена. Вести о оном драматичном егзодусу, захваљујућу све свећем броју потресних догађаја, привидно су давале право америчкој интерпретацији догађаја - наводи се у "Господарима медија".
Приче о дешавањима на Косову и Метохији преплавиле су и италијанске новине "Ил Гиорнале" и "Ла Репубблица".
- Новине објављују "Нестало на хиљаде породица, горе цели квартови. Хиљаде људи депортовано возовима. На косову секу главе: заклано 20 Шиптара". Писали су и да је "отпочело етничко чишћење у насељима које су опустошиле Милошевићеве банде" и да је "500.000 Косовара у бекству од покоља" - пише он и додаје да су новине уредно пренеле и када је 1999. Бил Клинтон Косово упоредио са Холокаустом.
Пресуда приштинског суда на то је могла да баци потпуно друго светло. Но, њу није пренео ниједан амерички лист, а у целој Европи врло мало. Медији су за то имали различите разлоге, но суштина је да кратку вестицу нико није истакао, нагласио, изнео о њој некакав став. А када се једна вест не наглашава, она умире сама и цензура јој није потребна.
- Нико није дао никакав коментар, нити је вест о одлуци суда пропраћена неким детаљем или становиштем. Већина уредника је вероватно није ни запазила. Тако је 99.99 одсто светске јавности остао необавештен - описује овај новинар.
ОВДЕ погледајте шта су разговарали Меркелова и Трамп о Западном Балкану.
Извор: telegraf. rs
