„Ус**ни Југословену, д**ам на тебе и твоје комунистичке фашисте“ – то звучи скоро као неспретна изјава љубави. Дојчевеле има увид у поруку те садржине коју је на немачком новембра прошле године у сандучету свог Фејсбука затекао Данијел Мајић, дугогодишњи новинар листа Франкфуртер рундшау. Пошиљалац је био неки Жељко, по фотографији би се рекло средовечни господин.
Одмах је Мајић знао откуд то да му непознати господин пише. Који дан раније објављен је његов текст „Јубилеј са хушкачем“ о прослави хрватске дијаспоре у Мајнцу којој је присуствовао Велимир Бујанец, водитељ популарне и спорне емисије „Бујица“ на загребачкој телевизији З1.
Бујанеца је Мајић читаоцима угледног франкфуртског листа описао као водитеља емисије у којој се „редовно хушка против националних и других мањина“ те човека који се раније „опуштено појављивао у усташкој униформи са кукастим крстом“ и тражио „решење српског питања“ по усташком концепту.
Читаоцу Жељку се то није свидело. И није једини. Заправо, Мајић је пре који дан, када се захуктало са Томпсоном и репрезентацијом, проверио архиву својих текстова. Каже, написао их је око 3.000, али свега тридесетак у којима се помиње Хрватска или било шта што има везе са њом.
– Пишем ја и о немачким неонацистима и десним популистима, понекад и о исламистима, и никад не добијам поруке у том квантитету – каже овај новинар за Дојчевеле.
Није боље прошао ни Данко Рабреновић, фронтмен диселдорфског бенда „Тровачи“ и аутор књига и радијских емисија. У чланку за Велт на дан финалне утакмице Мундијала је написао да се осећа подвојено, веома се радује успеху Хрватске, али је веома киван због „превише национализма“ који окружује репрезентацију. У чланку је открио да му је мајка Хрватица, а отац Србин и требало је само видети коментаре читалаца на то.
У бесним реакцијама Хрвата – махом из дијаспоре у Немачкој – нађе се и покоја претња.
– Обично ми пишу да ме желе срести или ми навратити кући, тако нешто. Ријетко кад је директније. Један се сад толико наљутио да је пријетио да ће ми огулити српску кожу. Није да ми је важно, али ја чак и нисам српског порекла – додаје Мајић.
“Када ‘наши’ пишу, то је издаја“
Дојчевеле је из разговора са више новинара који на немачком пишу о региону бивше Југославије установио да посебно бројне и посебно простачке или претеће реакције стижу када је тема Хрватска. Када Данијел Мајић, рецимо, критички пише о Цецином концерту у Франкфурту, стићи ће коментар, два. Када пише о Томпсону, стићи ће их бујица.
Друго, реакције дијаспоре су углавном резервисане за ауторе са коренима из Југославије. Двојица старих вукова међу новинарима који пишу о Балкану, Андреас Ернст и Норберт Мапес-Нидик, за Дојчевеле потврђују да реакције које стижу до њих или њихових реакција нису ни изблиза тако бројне нити тако испод појаса.
Премда обојица – Ернст за Ноје цирхер цајтунг, а Мапес-Нидик за бројне листове – једнако бритко критикују национализме и друге аномалије у рестловима бивше Југославије.
– Када Швабо тако нешто пише, у реду, он и не зна боље, али када ‘наши’ пишу, то је издаја – тумачи то Мапес-Нидик.
– Данијела наравно онда прозивају издајицом отаџбине, а мене Србином – каже за ДВ Крсто Лазаревић који као слободни новинар пише за неке од најугледнијих немачких листова попут Велта, Цајта, левичарске Нојес Дојчланд или Џангл Ворлд, а повремено и колумну за Дојчевеле. Крсто и Данијел су се иначе пре више од годину дана упустили у покушај да публици на немачком говорном подручју приближе Балкан кроз подкаст Балабала-Балкан.
– Када пишем о салафистима у Босни или хулиганима у Србији добијем неке реакције, али то никако није упоредиво са оним кад пишем о Томпсону или критички о дешавањима око хрватске репрезентације, корупцији или слично – наставља Крсто Лазаревић.
Разлика је, слажу се наши саговорници, у томе што је хрватска дијаспора у Немачкој далеко боље организована од српске или бошњачке.
– Не верујем да је већински део Хрвата који годинама живе у Немачкој склон неким десничарским позицијама. Али јесу они који су организирани, било у католичким заједницама или другим удружењима – каже о томе Мајић.
Хрватска као недодирљива светиња
Ту је рецимо фамозни „Светски конгрес Хрвата у Немачкој“ чији функционери редовно пишу дуга електронска писма редакцијама, незадовољни извештавањем о Хрватској. Ту је извесни Младен Костић који се представља као члан управе Хрватског националног етичког суда па једном на адресу десетина немачких политичара и редакција поводом Мајићевог текста наводи да је „ђубре посебне сорте и дефинитивно велика срамота за људскост и демократију“ то што се пише о „нашем најбољем поп-рок-певачу и ветерану господину Марку Перковићу Томпсону“. Тај исти Костић своје хроничне мејлове потписује акронимом „ЗДС“.
Удружења су та која су организовала концерте „господина Марка Перковића Томпсона“ по Немачкој док нису забрањивани. Удружења која доводе екстремне шовинисте попут Велимира Бујанеца, или генерала и посланика Жељка Гласновића који по загребачком Сабору мотри да ли неко говори „српски“ или пак организују пројекције филма „Јасеновац – истина“ у којем аутор Јаков Седлар износи низ лажи и релативизација о овом усташком логору смрти.
Таквима није мило када немачки медији критикују њихову „домољубну“ делатност.
– Мислим да је за њих то повреда части јер у њиховом светоназору је Хрватска света земља коју нико не сме да критикује. Ако и критикује, онда само сме комунисте који су били на власти. Они не могу да изађу на крај са чињеницом да неко критички анализира њихову земљу или пак има другачије мишљење – каже Крсто Лазаревић.
Назван је већ у разним реакцијама „српским пропалим комунистом“ који све Хрвате сматра „фашистима осим свог хрватског Балабала пријатеља Данијела Мајића и својих комуниста“, називан је „дебелим четником“ и „копилетом левичарским“, поручено му је да „је*е своју геачку, четничку србендију која, још живи у средњем веку, под турцима, пас ти је*о матер“, и поздрављан је са „За Дом Спремни“.
– Они систематски покушавају да подрију моју веродостојност при сваком чланку у којем се критички односим према дешавањима у Хрватској. Наравно да може бити проблематично кад си слободни новинар, а твој послодавац при сваком твом чланку мора да рачуна на десетине бесних реакција и порука мржње – каже саговорник Дојчевелеа.
Али то ни по јада – за новинарство је ионако потребна нешто дебља кожа. Но оно што Лазаревићу збиља смета јесу дуги и опширни, наизглед потковани мејлови које добијају редакције за које ради. Недавно је уреднику морао да објасни да није ништа измислио када је, пишући портрет Луке Модрића, само поменуо погром над Србима у Задру 1991. године познат као Далматинска кристална ноћ. Јер јавио се један читалац написавши да су „наводни погром над српским становништвом, наводно протеривање хиљада Срба и наводна убиства неких, све у Задру, безочне лажи“.
“То раде мешанци“
Лазаревић каже да стотине реакција зна да стигне када његово име помену десничарски хрватски портали, или Томпсонови фанови у Фејсбук групама. Хрватски интернет портал Дневно је маја 2016. у недељном штампаном издању посветио читав текст развлачењу Лазаревића јер се усудио да критикује приказивање филма „Јасеновац – истина“ у Немачкој.
– Тако и млади београдски новинарчић и пискарало гради напредну новинарску левичарску каријеру у немачким медијима бацајући историјско лажно блато у неограниченим количинама на Хрвате – суштина је дугог и досадног памфлета који је потписао Вице Борић.
Писање немачких медија о његовом одласку у Мајнц прокоментарисао је овог фебруара и Велимир Бујанец у својој ТВ емисији.
– То раде мешанци. То раде људи који су изгубили државу Југославију, имају имена и презимена са ових простора, воде балканске титоистичке странице и пишу за радикално леве немачке медије. Са тим радимо нешто што не смемо спомињати јер би то била реклама за рецимо ‘Виолету’ или ‘Палому’ – алудирао је на марке тоалет-папира.
Када се подвуче црта, може се рећи да су сви подухвати хрватске љуте деснице по друштвеним мрежама и другим каналима – екстремно неуспешни. Напросто, ниједан од новинара са којима смо разговарали никада није имао проблема у редакцији за коју ради. Увек је бивао заштићен и даље уживао поверење. Али то ауторе памфлета неће спречити да већ поводом следећег чланка крену у истрагу „четника“ и „Југословена“.
ОВДЕ погледајте како ће се осамосталити Република Српска.
Извор: Дојчевеле
