Како наводи овај либански сајт, елитне јединице сиријске војске, Тигрови, већ су своје погледе усмериле на покрајину Идлиб. Када заврше са сливом Јармоук, где Исламска држава наставља да окупља војску и њене савезничке милиције, снаге Дамаска ће се концентрисати на северозапад земље, анализира портал Occhidellaguerra.
Према речима извора, циљ је, пре свега, поновно освајање равнице Ал-Габ и читавог округа Џиср Ал-Шугур. Док ће се специјалне снаге фокусирати на ову област, сиријска републичка гарда и Четврта оклопна дивизија ће се упутити ка Џабал Туркмену и Џабал Ал-Акраду, у близини Латакије.
На овај начин, биће могуће гарантовати безбедност границе између Сирије и Турске, и зауставити евентуални напредак војске Анкаре или оних повезаних са њима, као што се догодило на северу у курдским кантонима. Они ће бити стубови поновног освајања северозапада Сирије.
Заједно са војском и милицијама, Курди би се такође могли придружити. Као што се писало, борци Западног Курдистана би се могли придружити сиријској војсци у опсади Идлиба, у склопу постконфликтног споразума. Асаду су потребни људи, док је Курдима потребна гаранција коју само рат може дати. А непријатељи, џихадизам и турски утицај, су исти.
Руске оружане снаге припремају офанзиву на покрајину Идлиб већ неколико недеља. Као што се писало, делегати из Москве који су послати у Дару како би убедили побуњенике да потпишу предају, рекли су милитантнима да не иду на север као друге оружане групе. Руси су саветовали побуњеницима да предају оружје и одмах признају владу Дамаска, јер би након југа, циљ био управо град на северозападу.
Руско ваздухопловство је већ месецима ангажовано у нападима над градом који контролишу џихадисти. Али никада нису почели да ударају дубоко у ову покрајину. То су обично напади који се јављају као одговор на ударе које су нанеле групе у тој области.
На пример, у последњих неколико месеци, операције локалне милиције су се повећале са нападима дроновима на базу руских ваздухопловних снага у Хмејмиму. Међутим, у фебруару је руска авијација покренула ватрену кишу на Идлиб у одговору на обарање пилота Су-25 Романа Филипова. Сви ће се сећати геста овог руског војника, који се разнео како не би пао у руке у својих непријатеља.
Сада, са предстојећим крајем Јужне офанзиве, снаге Владимира Путина се могу концентрисати на област која је најближа њиховим базама. Између Латакије, Хмеимима и Тартуса, руске ваздухопловне снаге и морнарица припремају ослобођење читавог региона у близини главних руских командних центара у Сирији. Није случајност да су последњих неколико дана примећени бродови из Босфора натоварени оружјем и возилима за сиријску војску. Путовање које је трајало годинама и које се интензивира сваки пут када је нова кампања неизбежна.
Покрајина Идлиб је одувек била једна од кључних за турску стратегију у рату у Сирији. Реџеп Тајип Ердоган је недавно позвао руског председника да разговарају о граду на северозападу Сирије:
Смештен неколико километара од турске границе, Идлиб је одувек био праћен од стране Анкаре.
Када је такозвани Астана блок одлучио о путу деескалационих зона, Турској је дата одговорност за сиријску северозападну покрајину, и због очигледних географских разлога, и пре свега, јер је била у стању да контролише побуњеничку групацију која је преузела контролу над градом и регионом: конкретно, Слободном сиријском војском.
У овој групи, која је имала сопствену колевку у покрајини Идлиб, почетници исламско фундаментализма су одмах потпали под надзор Ердогана. Он ће, заузврат, затим бити поражен од стране локалних оранага ИД и Ал Каиде, у братоубилачком рату тероризма.
Уз зону деескалације, турска војска је успоставила посматрачке положаје широм региона северозападне Сирије. Испоставе које су често представљале стратешке и политичке препреке за сиријску војску. Асад је знао да у тој области не може ићи даље.
Али сада се ситуација променила. Идлиб више није један од многих фронтова рата Дамаска: сада је то ратни фронт. Ердоган је у врло непријатном положају. Он наставља да брани џихадисте у тој области, али истовремено зна да то неће дуго трајати. Он зна да би могао изгубити жељу да контролише ову област, али се не може успротивити Путину, драгоценом политичком партнеру за Блиски исток.
Ризик да се Астана споразуми заврше са Идлибом је веома висок. Али, то је било нешто што су све укључене странке могле очекивати. Споразум између Сирије и Турске да пошаљу све побуњенике на север аутобусима се одувек чинио као да желе да одложе проблем док се поновно освајање Сирије од стране Дамаска на граници са Израелом и Јорданом не заврши. Проблем који би се решио на само један једини могући начин: коначна битка.
У овој покрајини, сви побуњеници који се нису предали Дамаску, настављају да се удружују. Али ту нису само они. Идлиб је у последњих неколико година трансформисан у последње упориште исламског тероризма. Сви акроними се већ месецима удружују са идејом да ће доћи до коначне битке са сиријском владом и руским ваздухопловним снагама.
Изгледа да то сведочи коначној катарзи. На том земљишту су сви, од Чечена које је Путин поразио у Кавкаском рату, до Ујгура који су дошли из Кине да подрже калифат.
Заједно са њима, сви борци Исламске државе су побегли из свих делова Сирије, други из Ирака: страни борци и побуњеници уједињени да се боре против Асада. Ту је и Ал Каида, у својој сиријској деклинацији. А ту су и, као што је поменуто, сви побуњеници који се нису предали сиријској војсци, од оних из источне Гуте до оних из Даре и Кунеитре.
Постоји нешто дубоко и врло симболично у дефинисању битке за Идлиб као “мајке.“ Чини се да је тешко комбиновати само лепоту речи која повезује живот са опсадом која ће довести до смрти неколико стотина људи на обе стране. Али Идлиб ће такође бити мајка: мајка нове будућности. Из ове опсаде, биће одлучена судбина Сирије. И чини се да само из ове битке може произаћи нови почетак.
Појавио се новиснимак атентана на Мадура и њега можете погледати ОВДЕ.
Извор: Occhidellaguerra/ Webtribune.rs
