Порукама које су у два дана размака, и то после сусрета са немачком канцеларком Ангелом Меркел, послали хрватски премијер Андреј Пленковић и председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић, почела је да се придружује и армија бивших европских дипломата, који су били задужени за Босну.
У појединим дипломатским круговима ово "призивање" Роберта Бадинтера, председавајућег Арбитражној комисији у оквиру Мировне конференције о Југославији 1991, приписује се управо Берлину и Меркеловој, која упозорава да договор између Београда и Приштине не сме да се одрази на друге територије на Балкану.
Звиздић је позвао нашу земљу да потпише споразум о међи са БиХ и то на основу граница које је утврдила Бадинтерова комисија из 1991, а његовој "бризи" придружила су се и тројица бивших високих представника у Босни - Карл Билт, Педи Ешдаун и Кристијан Шварц Шилинг. Они су у писму европској шефици дипломатије Федерики Могерини упозорили да би евентуална корекција граница између Србије и Косова имала последице и по БиХ.
И Пленковић се позвао на међе које је пре скоро три деценије утврдила арбитражна комисија, али шеф дипломатије Ивица Дачић такав став назива лицемерним, јер је сам Загреб погазио налазе Бадинтера признајући независно Косово.
Министар Дачић каже да је симптоматично то што су се и Пленковић и Звиздић, свако из својих побуда, позвали на Бадинтера по доласку из Берлина:
- Као да им Ангела после разговора са Трампом није јавила да Немачка више није категорично против разграничења између нас и Албанаца. Хрватски премијер добро зна да налаз Бадинтерове комисије подразумева неповредивост републичких граница у бившој СФРЈ, тако да се не може применити на Косово. Опет, Звиздић нас позива да се потпише некакав уговор, а Сарајево већ месецима кочи било какав помак око утврђивања граничне линије између БиХ и Србије. Зато је Звиздићева тобожња брига више срачуната на то да одјекне у РС него што има ефекта у реалности - оцењује Дачић.
Професор међународног права Бојан Милисављевић указује да су се налази Бадинтерове комисије односили само на некадашње републике СФРЈ, не и на покрајине, као и да се у њима наглашава да се међе новонасталих држава не могу мењати силом, као што се десило када је реч о КиМ:
- Да не говорим о томе да је Бадинтерова комисија решавала конкретна питања, која се не могу сад по аналогији примењивати на нове случајеве. Плус, применила је принцип из процеса деколонизације, када су се признавале унутрашње границе колонија, и то на СФРЈ која није била колонија. Значи, споран је и сам налаз те комисије, а поготово је спорно позивати се на њега.
Милисављевић објашњава и да је јасно да се у Сарајеву позивају на Бадинтера из страха од одвајања Српске и очувања дејтонске БиХ, за коју је све очигледније да не функционише.
Из очигледно оркестриране акције бивших дипломата ангажованих у Босни да се не мењају границе на Балкану, "искочио" је бивши високи представник у БиХ и некадашњи изасланик ЕУ за КиМ Волфганг Петрич:
- Ако из практичних разлога постоји потреба за корекцијом граница, ако то доноси више безбедности и мира, ако се око тога договоре Београд и Приштина, онда то треба и учинити. До сада су границе на Балкану мењање ратовима и наметнутим решењима од стране међународних посредника, као што је био случај у БиХ и на Косову. Наметнута решења нису добра. Веома је важно да се постигне широк консензус око признавања компромиса, и укључи у то гаранција да ће БиХ као држава опстати у оквиру дејтонских граница.
ОВДЕ погледајте како СНС малтретира запослене на КиМ да дођу на Вучићев митинг.
Извор: Вечерње Новости
