Према условима тајног договора, Азербејџан се придружује ЦСТО-у као посматрач, а Москва користи свој утицај на Јерменију како би помогла Азербејџану да поврати контролу над пет од седам области у близини Нагорно-Карабаха. Тренутно су ови региони окупирани од стране јерменске војске.
Постоји веома важан детаљ у овој причи: представници Министарства спољних послова Азербејџана нису одбацили медијске извештаје о могућности да се Баку придружи ЦСТО-у.
Хикмет Хаџијев, званични портпарол министарства, само је одбио да коментарише ове информације. Као што је познато, фраза “без коментара“ у дипломатском језику најчешће значи да ће информаније вероватно бити истините, али се званичници одлучују да не коментаришу ту тему.
“У овом тренутку, немамо додатних коментара у вези са овим питањем,“ рекао је Хаџијев на брифингу у Бакуу у Азербејџану. Даље, званичник је рекао да Јерменија не би могла да стави вето на чланство Азербејџана у организацији. “Јерменија није једини члан ЦСТО-а, постоје и други чланови ове организације,“ изјавио је азербејџански дипломата.
У међувремену, Јерменија не скрива забринутост због могућег уласка Азербејџана у ОДКБ. Вршилац дужности портпарола Министарства спољних послова, Ана Нагдаљан, је рекла: “Разматра се могућност да се Азербејџан прикључи ОДКБ на нивоу експертске заједнице, али званични став Министарства спољних послова је следећи: Јерменија ће искористити право вета.“
Састанак руског председника Владимира Путина и његовог азербејџанског колеге Илхама Алијева, који је одржан у суботу 1. септембра у Сочију, додао је још уља на ватру. То су били разговори лицем у лице, тако да нико не зна о чему су ова два председника разговарала иза затворених врата.
Међутим, из изјаве Илхама Алијева одмах након састанака је постало јасно да је једна од главних тема састанка била проблем конфликта у Нагорно-Карабаху. Председник Азербејџана је поновио да би јерменска војска требало да напусти седам области у близини Нагорно-Карабаха.
Још увек није јасно да ли је Владимир Путин пристао да помогне Азербејџану у томе да поврати контролу над тим областима. Међутим, могуће је да су Путин и Алијев закључили споразум “ОДКБ у замену за територије.“
Можда ћемо ускоро бити сведоци историјског момента, када се Азербејџан придружи ОДКБ као посматрач, а Јерменија не постави никакве препреке под притиском Москве да врати пет од седам окупираних територија.
Међутим, проблем је што Организација Договора о колективној безбедности не предвиђа такав ентитет као “земљу посматрача у организацији,“ иако није тешко поставити такав механизам.
Азербејџан, који је члан међународног Покрета несврстаних, попут Туркменистана и Узбекистана, позиционира се као земља која се придржава неутралног статуса. Другим речима, ова земља одбија да улази у војне блокове, укључујући НАТО, и искључује распоређивање страних војних база, укључујући и руске, на својој територији.
ЦСТО је чисто војна организација. Ако се Азербејџан придружи овој организацији, чак и као посматрач, то би значило да ће земља прекршити политику неутралности у спољној политици.
Азербејџан је такође поднео захтев за придруживање још једном регионалом удружењу – Шангајској организацији за сарадњу (СЦО). Баку је већ добио статус “партнерске земље за дијалог“ у овој иницијативи. Иако СЦО, за разлику од ЦСТО-а, није војна организација, чланство у њој је супротно концепту неутралне спољне политике земље. У светлу тренутног погоршања односа са Вашингтоном, СЦО постаје структура противтеже офанзивној спољној полицици САД-а.
Укратко, порука Москве Јерменији је једноставна: Ако Јереван настави своју политику приближавања НАТО-у, Кремљ ће отежати свој став према Јерменији и, врло вероватно, поново преиспитати питање за повратак неких територија у близини Нагорно-Карабаха Азербејџану.
Турци прете - Руси и Сиријци шаљу појачања. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
