Најновији доказ је то да је у првој половини ове године, како су САД додале више санкција на своју листу, пет руских највећих нафтних компанија забележило комбиновано повећање профита од 50 одсто, на 18 милијарди долара (1,25 трилиона рубаља), израчунао је Блумберг.
Ствар је у томе да што је јефтинија рубља, нижи су трошкови производње локалних нафтних компаније. Истовремено, нафта коју пумпају постаје скупља у доларским условима, а тако је продају у иностранству. Другим речима, највећи руски произвођачи нафте заправо имају разлога да се надају да ће санкције трајати заувек.
Међутим, ако питате аналитичаре, санкције умањују њихову цену акција. Росњефт, на пример – предводник колоне – тргује на седам пута своје процењене 12-месечне зараде, што је упоредиво са 11 пута за Shell, више од 12 пута за БП, и 15 пута за Exxon. Ипак, резултати Росњефта у провој половини су били много робуснији од супервеликана, што пружа мало материјала за размишљање.
С друге стране, акције Роснефта су порасле за 44 одсто од почетка 2018. године и за 55 одсто у последњих 12 месеци, како наводи TheStret, тако да чак и негативан ефекат санкција на акције руског Big Oil-а није толико лош колико се очекивало када су санкције уведене.
Више санкција, посебно усмерених на руску нафтну индустрију, разматра се у Конгресу након оптужби о мешању Русије у председничке изборе 2016. године. Оне би вероватно нашкодиле руској нафти, али истовремено би нашкодиле и руским нафтним партнерима са Запада. Већ постоји активно лобирање против DETER закона из америчког енергетског сектора. Према извештају Ројтерса од јула, нове санкције би нашкодиле америчким нафтним компанијама, пружајући европским ривалима предност над њима.
Ипак, имајући у виду да су европски супервеликани такође глобалне компаније, додатне санкције усмерене ка домаћим и међународним операцијама руских компанија, од којих неке укључују партнерства са западним Big Oil-ом, би нашкодиле практично свима.
Дакле, за сада је ефекат додатних санкција негативан али хипотетички, док се ефекат постојећих санкција испоставио као позитиван. Много тога је речено о недостатку приступа међународним финансијским и производни технологијама у складу са санкцијама ЕУ и САД-а из 2014. године, али финансијски подаци руских произвођача указују да они некако успевају да раде без њих и повећавају своју производњу.
У августу је Русија испумпала 11,21 милиона барела сирове нафтне на дневном нивоу, што је готово исто као и јулска дневна стопа производње, и близу највише стопе од дезинтеграције Совјетског Савеза: 11,25 милиона барела на дан од октобра 2016. године. Између јуна и јула Русија је својој производњи сирове нафте додала 250.000 барела на дан, и остала највећи светски произвођач, док се Саудијска Арабија зауставила на свом обећаном порасту производње.
Росњефт откупљује натраг акције у износту од 2 милијарде долара, и смањује улагања у основна средства за 20 одсто, док повећава обртни капитал за 3,15 милијарде долара до краја године. Газпром, који је као и Росњефт под санкцијама, има највеће планове потрошње у светској нафтној и гасној индустрији, испред Sinopec-a i Shell-a. Лукоил, руски произвођач нафте број 2, смањио је своју изложеност скупим пројектима, и та стратегија се исплатила. Све у свему, руска нафта функционише добро упркос санкцијама, или чак захваљујући њима.
Трамп објавио да ће се САД и свет веома расрдити ако почне операција против терориста у Идлибу. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
