- Претили су да ће срушити цели хидроенергетски систем. Те ноћи су били преговори, ја сам ујутру био код Милошевића. После договора око Кумановског споразума били смо на тераси код Милошевића. Дошао сам да се изборим да не буде 7 него 15 дана за повлачење војске. Милошевић је тада питао Черномирдина - Да ли ће нам Русија, ако ово не прихватимо, помоћи на било који начин. Руски амбасадор је рекао - Не, ми ћемо се придружити даљем нападу на Југославију. Тако је отворено рекао. Руски генерали су почели да плачу, али су рекли да ће они стати уз своју државу - испричао је Анђелковић у "Ћирилици".
Он је рекао да ако Резолуција 1244 која је усвојена у УН није битна онда ниједна резолуција УН није битна.
- Могу ја и то да прихватим али онда кажемо ок не одлучује СБ УН него неко други. Био сам доле на Косову до 5. октобра 2000. Одмах после доласка Кфора и УНМИК-а сам сео са њима и рекао - Хајде да применимо оно што је договорено. Хајде да радимо по Рамбујеу они су ми рекли. Они су ми рекли - То је прошлост. Значи Рамбује је већ био прошлост када је Резолуција 1244 прихваћена. Зашто је дан касније после Кумановског споразума усвојена резолуција? Зато јер је услов био да се усвоји Резолуција да престане бомбардовање. Али они нису престали са бомбардовањем ни те ноћи када је постигнут договор са Милошевићем. Него су наставили даље са мањим интензитетом - испричао је Анђелковић.
Према његовим речима Резолуција је била најидеалније што смо могли да постигнемо.
- Када сам једном отишао у Београд после месец дана од доласка међународне заједнице на КиМ, Албанци су напали Извршно веће. Британски пуковник Гибсон је са припадницима САС бранио Извршно веће. Два војника која су пуцала на Албанце у тој одбрани зграде, Тони Блер је тражио да се врате у Британију и покренут је судски поступак против њих. Ја сам послао ове наше омладинце да их бране тамо на суду. А војници су оптужени јер им је речено да су они напали пријатељску војску - рекао је Анђелковић и додао:
- Питам ја ове доле и од кога сад браните Албанце кад нема наше војске и полиције. Е али то нама пише у радним налозима. Њему и даље пише да даље брани Албанце на Косову. Баки Анђелковић је испричао и како је организовао Русима дочек на Косову.
- То је трајало сатима јер су мењали време доласка. Ја сам направио телевизију на српском и албанском у Приштини. Позивао сам преко телевизије да народ изађе, да их дочека, стижу Руси. И дошли су на крају негде око поноћи. Прошли су кроз Приштину. И ја сам био изненађен, нисам знао да толико има Срба у Приштини. Било је на дочеку сигурно једно 40.000 Срба. Бацали смо цвеће на тенкове. Они су пројурили кроз Приштину и отишли на аеродром Слатину - рекао је он.
Подсетио је да су Руси успели да се изборе за два пункта на КиМ.
- А боље да нису јер то је тада била распаднута руска војска да будемо потпуно искрени. Један су добили у месту Малишево а један у Косовској Каменици. И када сам прошао кроз тај руски пункт било ме срамота. Све распаднуто. А онда дођеш на немачки пункт све изгледа као да је Бондстил, ограђено, сређено. Тако да ни та два пункта нису имала значај у заштити Срба. Мислио сам да ће Руси да заузму један део територије где су Срби и да је штите. А они одмах отишли на аеродром. После се испоставило да је тај руски командант покренуо ту јединицу, која је иначе дошла из Босне, није имао сагласност Москве. Не знам да ли је то истина - испричао је Анђелковић. Он је рекао и да је морао, да би штитио људе којима су упадали у стан, да тражи помоћ од Гибсона и Џексона.
- Шта ми значи да идем код Руса на Слатину. И не могу да грешим душу, КФОР је на сваку моју интервенцију одлазио тамо где је требало. Што је више времена пролазило припадници британског САС су били више приврженији Србима схватајући да су Срби ти који су угрожени, без обзира шта је тим војницима писало у радним налозима - рекао је он. У расправу се укључио и некадашњи члан ДОС Милан Ст Протић који је истакао да се у споразуму у Рамбујеу спомиње "изјашњавање Косовара на референдуму у року од три године."
- Али се то никада није догодило. У свим деловима бивше СФРЈ били су ререфендуми када су се одцепљивали. Зашто није било на Косову кад на први поглед делује да би то било најлакше јер би се наводно више од 90 одсто изјаснило за ту независност - рекао је Протић. А онда је изнео своје виђење због чега се тај референдум никада није догодио.
- Клизаво је питање како дефинисати оне који имају пасивно и активно бирачко право на Косову. Јер ако би се кренуло тим путем онда би у најмању руку сви они који су рођени на Косову морали да имају право гласа. Јер се њихова документа воде на општине рођења. Па би било потенцијално више од 600.000 бирача који су Срби. Уставни оквир за КиМ који је донео СБ УН 2001. Србима и неалбанцима гарантује 20 од 120 места у косовском парламенту плус све што узму на изборима. Већина од 120 је 61. Шта би било да на било које изборе на КиМ изађе нпр 400.000 Срба, плус ових 20 гарантованих места. И у какав би ризик ушли Албанци да морају да се сви уједини и питање је да ли би имали већину. Зато није било референдума. И требало је да Србија инсистира на том референдуму. Та шанса је постојала 2001. пред прве изборе на Косову али смо је ми захваљујући кратковидости тадашње врхушке ДОС-а пропсутили - у даху је испричао Протић.
- Тада сте се бавили како да продате Милошевића, убацио се Анђелковић.
- И то нисмо добро одрадили. Ја сам тај који је преговарао да га продамо. Никакав броблем са тим немам. И сад би га продао, додао је Протић.
- Слађе су вам биле паре него да се сачува територија, закључио је Анђелковић.
Хеликоптери КФОР-а надлетали Куршумлију и Рашку. Више о томе сазнајте ОВДЕ.
Извор: Курир
