Руско пасивно саботирање решавању конфликта око Косова спољном посматрачу могло би да изгледа као безрезевна подршка Србији. Уверавања да Русија никад неће напустити Србију, да ће је штитити од притиска Запада и да ће учинити све што је могуће како би очувала њен територијални интегритет стижу као гест безерзевног пријатељства према Србији, истиче се у анализи коју је урадио уредник Карнеги центра Максим Саморуков. Њу је прерадио Вељко Поповић за Глас Америке.
Како се наводи, говорећи о недавној "жељно исчекиваној" посети Путина Београду, Саморуков каже да је она била најављивана као монументална, али да никакав монументални договор није постигнут.
У реалности, председник Србије Александар Вучић приморан да јавно хвали руског председника Владимира Путина, док иза затворених врата покушава да га наговори да му остави маневарског простора око најважнијег спољнополитичког питања за Србију - признавања Косова.
Косовски конфликт делује бесконачно дуг, али многи догађаји у последњих 18 месеци учинили су да решење постане много више могуће и чак највећи оптимисти усудили су се да сањају о томе да је оно близу, каже се тексту и наводи то да је Брисел означио могући датум придружења Србије Европској унији - 2025, сигланизирајући тако да је интеграција Србије реалистична, уз одређене услове постављене Београду од којих је гладни решавање косовског конфликта.
"Током 11 година откако је Косово прогласило независност 2008. године, српски лидери натерали су себе у врло компликован, некако шизофрен однос са Москвом која сада суштински може да стави вето на било какав мировини предлог са Косовом, тиме потписујући смртну казну српском руководству", каже се у тексту и додаје да су српски политичари потражили утеху у Русији након што је Запад признао косовску независност не дајући Србији ништа заузрват.
Култ Путина и Русије
"Године неоспораваног хваљења резултирале су стварањем готово религијским култом Русије и Путина у Србији. Путин је именован за најпопуларнијег страног лидера у земљи дуги низ година, уживајући 80 одсто подршке, што је недостижно за било ког српског политичара. Руски председник је други само у односу на некадашњег југословенског лидера маршала Тита по броју звања почасног грађанина које су му доделили градови по Србији", каже се у тексту.
Наравно, Путинова популарност брине Вучића, али он не може одустати од "дроге зване Путинова популарност" тек тако, наставља аутор и додаје да је значајан број Срба убеђен да су Русија и Путин далеко поузданији заштитници српских интерса него њихов сопствени председник.
"Зато, уколико се Вучић инспирисан перспективном придружења ЕУ заиста усуди да призна Косово без руског одобрења, Кремљ може лако бити у могућности да га уништи као политичара. Просто може прогласити да ће као прави савезник српског народа, пре него продане политичке елите, Русија наставити да брани територијални интегритет Србије одбијајући да призна Косово".
Вучић, наставља аутор, јасно види ту опасност и зато је прошле јесени посетио Москву како би се уверио какво је стајалиште Моксве по том питању и - разочарао се.
Кремљ сада сматра да би било какво коначно решење косовског спора нанело велики ударац репутацији Русије као велике силе и њеном утицају на Балкану. "Москва константно заузима тврди став око Косова и приморава Србију да заузме бескомпромисну позицију која угрожава њено приступање ЕУ".
Наиме, Москва сада може да блокира чланство Косова у Уједињеним нацијама, међутим уколико би Београд признао независност Косова, Срби би тренутно изгубили потребу за руским ветом у Савету безбедности УН. "Остали би само нафта, гас и историјске везе као основа посебних односа", каже Максим Саморуков у тексту и подсећа да такве односе са Москвом имају и остале источноевропске земље, али да то не чини Русију кључним савезником.
Зашто би Русија помогла решавању косовског конфлитка, пита аутор. Да би дозволиа Србији да уђе у ЕУ и уведе санкције Русији? Да уведе визе Русима? Да би Србија угрозила свој билатерални споразум са Русијом у корист ЕУ? Да би дозволила Србији да продуби сарадњу са НАТО-ом и постане део Запада? Сви ти исходи, каже аутор текста, нежељени су за Русију и да би их спречила, она само треба да настави политику одбијања признања Косова.
Вашингтон, а не Вучић, треба да направи понуду. У међувремену, Вучићу је остављен избор између политичког самоубиства или одржавања неког бесмисленог али удобног статуса кво, не знајући како да побегне од загрљаја свог најближег савезника у коме се гуши, закључује аутор текста Карнеги центра из Москве.
Прочитајте ОВДЕ да ли се спрема инвазија на Венецуелу.
Извор: Глас Америке
