Од тада је ово стратешки значајно подручје предмет спора између две земље, а због тога се каже и да је реч о острвима на којима Други светски рат никад није завршио. Спор око ових острва, како пише СиЕнЕн, разлог је и зашто ове две земље након Другог светског рата нису потписале мировни уговор.
Управо због овог дугогодишњег спора, одлазак јапанског премијера Шинза Абеа у Москву је био веома важан. Међутим, како ствари стоје договор ће се тешко постићи.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров се претпрошле недеље у Москви сусрео са јапанским колегом Таром Коном и казао како "суверенитет над острвима није предмет разговора".
- Ово је руска територија - казао је Лавров новинарима да буде потпуно јасно.
Због овог питања у недељу је на улице главног руског града изашло неколико стотина националиста који желе да се Русија још чвршће постави.
Игор Скурлатов, говорник на скупу, казао је да било каква сугестија да се острва предају Јапанцима значи издају.
Лавров који се први пут састао са својим јапанским колегом, питање власништва над острвима назвао је исходом Другог светског рата додавши како постоје значајне разлике у гледиштима две земаље. Но Лавров је јапанског колегу позвао на сарадњу на острвима који су богати рибом, где се већина становника бави рибарством. Претходно су у децембру 2016. године, Русија и Јапан су се сагласили да заједнички користе Курилска острва.
Након совјетског заузимања острва, око 17.000 Јапанаца је протерано. Тренутно на острвима живи око 19.000 људи. На страницама јапанског министарства спољних послова стоји како су острва "саставни део Јапана који никад нису били део неке друге земље. Штовише, Северна територија је била под илегалном окупацијом Совјетског савеза и сада Русије".
Договор да се нађе решење
Јапански премијер Јапана Шинзо Абе и председник Русије Владимир Путин потврдили су прошле недеље одлучност да пронађу решење за дугогодишњи територијални спор у вези са Курилским острвима.
После састанка са Абеом у Москви, Путин је рекао да је потребно преговарати о решењу спора, који ће добити јавну подршку.
- Деликатан посао је потребан да би се створили услови за постизање узајамно прихватљивог решења. Решење које би преговарачи предложили мора да буде прихватлљиво народу Русије и Јапана, и подржано у јавности - рекао је Путин.
Абе је на конференцији за новинаре након разговора рекао да ће се јапански и руски министри иностраних послова састати у фебруару да наставе разговоре о спору који се односи на ланац острва у Пацифику који је Совјетски Савез заузео на крају Другог светског рата, пренео је Ројтерс.
Он је додао да су инструкције дате шефовима дипломатија две земље како би се састали на маргинама безбедносне конференције у Немачкој народног месеца ради наставка преговора о могућем споразуму.
АП истиче да се додатни разговори на високом нивоу очекују приликом Путинове посете Јапану у јуну ове године, где би требало да учествује на самиту Г20.
- Није лако решити проблем који није решен више од 70 година након што се завршио рат, али морамо то да урадимо - поручио је Абе.
Огласио се и портпарол јапанског Министарства спољних послова Такеши Осуга који је навео да су Путин и Абе разговарали о питању мировног споразума скоро сат времена током тет-а-тет састанка у Кремљу.
- Председник Путин и премијер Абе имали су тет-а-тет састанак скоро 50 минута - рекао је Осуга. Он је дода да су разговори у Москви свукупно трајали око три сата, преноси ТАС С.
Спорна острва позната су у Русији као Курилска, док их у Јапану зову Северне територије.
Шта ми знамо о овим острвима?
Курилска острва су вулкански архипелаг у руској Сахалинској области. Простиру се дужином од 1.300 километара од јапанског острва Хокаидо до полуострва Камчатка, раздвајајући Охотско море од северозападног Пацифика. Овом архипелагу припада 56 острва и више стена. На њему постоји 39 активних вулкана.
Површина острва је 10.355 километара квадратних. Највиши врх је вулкан Алаид (2.339 метара) на острву Атласов. Овај вулкан је у облику готово савршене купе. Највећи град Курилских острва је Јужно-Курилск на острву Кунашир.
Највећа острва (од севера ка југу): Шумшу, Атласов, Парамушир, Онекотан, Шиашкотан, Симушир, Уруп, Итуруп, Кунашир, Шикотан. Највеће је острво Итуруп са 3.200 километара квадратних.
"Неотуђиви део Јапана"
Током последњих 70 година, Јапан је одмерено, али одлучно водио дипломатску кампању за повратак онога што назива својим северним територијама – групе острва недалеко од обале Хокаида, најсеверније јапанске префектуре, коју је Совјетски Савез освојио у последњим данима Другог светског рата.
Москва овај простор данас назива Јужнокурилска острва – наставак архипелага који се протеже јужно од руског полуострва Камчатка.
Јапан је споразумом са царском Русијом из 1855. успоставио суверенитет над спорним острвима – Итуруп, Кунашир, Шикотан, као и над групом осрваца под називом Хабомаи. Токио их и данас сматра "неотуђивим делом Јапана".
- Са јапанске тачке гледишта, ово питање има историјски аспекат, острва се сматрају тековином предака. Многи осећају да су напустили земљу предака - каже Стивен Р. Нађи, ванредни професор на одсеку за политичке и међународне студије на Интернационалном хришћанском универзитету у Токију.
За Русију, Курилска острва омогућавају поморској флоти приступ Пацифику и симболишу улогу коју су Совјети одиграли у победи у Другом светском рату.
После рата, две земље нису потписале мировни споразум, иако је заједничка совјетско-јапанска Октобарска декларација из 1956. формално ставила тачку на непријатељство и отворила пут дипломатским односима. Декларација је такође анулирала претходне захтеве Јапану за ратну одштету и омогућила да две спорне територије – Хабомаи и Шикотан – буду враћене Јапану након закључивања формалног мировног споразума.
Када су се Путин и Абе у новембру, након сусрета у Владивостоку, поново састали у Сингапуру, сложили су се да декларација из 1956. треба да послужи као основа за даље преговоре.
Дарежљивост није у моди
На конференцији за штампу у Токију након што су Путин и Абе у септембру разговарали у Владивостоку, главни сектетар кабинета премијера Јошихиде Суга истакао је да је став Јапана исти, "питање северних територија треба решити пре било каквог мировног споразума". Али мало ко очекује да Русија одуступи.
Анкета коју је у новембру спровео независни центар за истраживања јавног мњења "Левада", показала је да само 17 одсто Руса подржава препуштање спорних територија Јапану у замену за мировни споразум којим би био окончан Други светски рат. Скоро две трећине испитаника противе се тој идеји.
Руски државни медији помажу да ове бројке остану високе. Врло гледана информативна емисија Вести недеље је 13. јануара одбацила предлог да острва буду враћена Јапану пре ратификације споразума.
У новембру, независне руске дневне новине Ведомости објавиле су коментар у којем се наводи да је "много времена изгубљено" у покушају разрешавања питања Курилских острва.
Током претходних недеља, широм Русије одржано је неколико митинга у знак протеста против могуће предаје острва. Око 300 националиста и чланова руских ултрадесничкарских група окупило се 20. јануара у центру Москве узвикујући слогане попут "Крим је наш! Курили су наши!" и "Не дамо Куриле!"
У потрази за револуционарним дипломатским решењем, јапанско државно руководство истакло је да би уступање острва Јапану од стране Русије отворило трговину са азијским суседом у време угрожавајућих санкција Запада.
Руски државни врх свестан је ризика претеране зависности од Кине. За Русију, стратешки је много важније да има конструктивне односе са великим силама у Азији – Јужном Корејом, Јапаном, Индијом и Индонезијом – свима који би могли да представљају противтежу Кини.
Прочитајте ОВДЕ шта је све рекао Мадуро у интервјуу руским медијима, ко је наредио атентат на њега.
Извор: Телеграф/Танјуг/Index. hr/ RSE
