Нико ни не пориче да би то могао бити увод у велики сукоб. Пре свега, ако погледамо добро познату ,,Тукидидову замку “, сила у настајању и која се консолидује нужно ће се окренути против друге, што се показало тачним у време када је описана у Пелопонеским ратом у 5. веку пне.
Данас је Кина глобална снага у развоју и то је разлог првих сукоба са Сједињеним Државама. У свим расправама међу војним стручњацима и онима који дефинишу геополитичке интересе,постоји консензус да Кина има све моћнију војску и све јасније дефинисане циљеве.
У последњих неколико деценија, Кина је са 2% светске привреде 1980. у 2016. години чинила 18% глобалне економије. САД су с 50% након Другог светског рата пале на 22% 1980. године и сада чине 16% светске привреде. Независно од бројки номиналног бруто домаћег производа изражених у америчким доларима, Кина је у економском смислу надмашила САД.
Ове драстичне економске промене такође прати модернизација и војно реструктурисање Кине, али и Русије. Обе силе су модернизировале своје војске више него што је ико очекивао, чиме су се приближиле америчкој војној машинерији.
Кина је војна сила у успону
Ова војна модернизација је изазвала узбуну код различитих аналитичара који страхују од кинеске војне и економске моћи. На пример, адмирал Хари Харис, вођа Пацифичке команде Сједињених Америчких Држава (PACOM), потврдио је да ће Кина ускоро моћи да прети Сједињеним Држава на свим бојним пољима.
Док часопис Тајм поставља питање како избећи рат, Би Би Си се пита како су успели да напредују? Кинеска војска је изазвала забринутост у Сједињеним Државама и данас нико не сумња да је Кина већ супарник којег озбиљно треба узети у обзир.
Осим онога што се зна о кинеској војсци, постоје и неки објективни подаци.
Прво, кинески војни буџет је много ближи америчком него што се чини, иако у америчким доларима износи мање од трећина буџета Пентагона, између 140 и 200 милијарди долара годишње, док је америчка војска већ премашила буџет од 700 милијарди долара. Међутим, плате и трошкови за кинеску војску су пуно нижи, иако је плата у последњих година од 2007. до 2016. порасла за готово 120%, док су се у Америци смањиле за 5%.
Друго, Кина је показала своју војну моћ представљањем напредне војне опреме која би се могла такмичити са америчком.
Почевши од авиона генерације као што је Ј-20 с новим пројектилима ваздух-ваздух до импозантног бојног брода Тип 55, кинеске беспилотне летелице CH-5 , као и CH-7, или тенк ЗТЗ-99. Да ствар за америчке стручњаке буде гора, Кина већ ради на изградњи трећег носача авиона, иако их америчка морнарица има десет. Кина има првокласну подморничку флоту и морнарицу која америчку потенцијално може премашити већ 2030. године. Роботизовала је стари тенк ЗТЗ-59 и направила снимке вежби са ваздушним и поморским беспилотним летелицама и пловилима.
Треће, Кина улази на тржиште оружја. Сваки дан продаје све више оружја и прошлих пет деценија је у односу на раздобље од 2008. до 2012. повећала продају за 38%. У раздобљу од 2013. до 2017. је стекла 48 нових ,,купаца”, а број земаља које купују кинеско оружје и даље расте.
Данас је Кина пети највећи светски извозник оружја, иако има само 5,9% удела у светском тржишту. САД још увек држе 34% удела, а Русија 22%. Ипак, ова продаја генерише приходе и повећава кинески утицај у свету. Главни купци кинеског оружја су били Пакистан, Бангладеш и Алжир. Разлог повећања кинеске продаје оружја лежи у способности азијског дива да прода оружје технолошки врло слично америчком, али по много повољнијим ценама, некада чак и упола цене од аналогног или врло сличног америчког оружја.
Четврто, као што је учинила и Русија, Кина је у последње две деценије спровела свеобухватно реструктурисање својих оружаних снага, претварајући огромну, али застарелу војну структуру у модерну војску која се све више модернизује у смислу материјала, опреме, стратегије, тактике и технике.
Због тога је Народно ослободилачка војска Кине отпустила 300 000 војника и казнила 13 000 полицајаца за корупцију, што је омогућило промену величине сигурносних снага и обнову њихових командира и других структура. Важност морнарице, ваздухопловства и кибернетичких снага је повећана на штету копнених снага, што говори да се Кина из ,,унутрашње” војске развила у интервенцијску војску.
Пето, Кина је потврдила отварање своје прве војне базе изван својих граница, у Џибутију, и тако започела утврђивање Јужног кинеског мора. Морнаричка база у Џибутију, иако је њен војни циљ борба против пиратства, пружиће кинеским оружаним снагама војно искуство које је до сада било смањено на десетак вежби и међународних мисија, док је последњи рат који је водила Кина био онај 1979. године у Вијетнаму.
Осим тога, капацитет пројекције ће се знатно повећати, посебно с обзиром на то да база у Џибутију неће бити једина, већ само прва таква база војне силе којој је циљ да постане глобална.
Утврђивање Јужног кинеског мора представља демонстрацију импресивне моћи. Кина тамо има седам вештачки утврђених острва, изграђених у близини спорних подручја у Јужном кинеском мору.
Осим тога, Кина је такође користила финансијску моћ јер, иако је суд у Хагу пресудио у корист Филипинаца у спору, Пекинг је успео да ова земља не протестује на међународном нивоу због утврђивања седам острва, тако што је Манили осигурала улагања и позајмице од најмање 6 милијарди долара.
Све се то огледа и у побољшању капацитета Кинеског A2/AD (Anti Access/Area Denial), који је по први пут у последњих неколико деценија спречио или забранио слободу војне циркулације Сједињених Држава на Пацифику. Осим тога, како кинеска пројекција расте, могућност слободне пловидбе америчке војске без ризика ће се смањити, очигледно и у Азији. То ће створити већу војну равнотежу у целом свету, иако је мало вероватно да ће доћи до отвореног сукоба. Посебно зато што би тај сукоб могао да буде последњи.
С друге стране, сукоба ипак не мањка. Последњих година сведочимо повећаним напетостима због куповине руског оружја од стране Кине, пре свега авиона Су-35 и система С-400. Те се трансакције одвијају заобилазећи ембарго који су Русији САД формално наметнуле због украјинског сукоба.
Вашингтон је на ову акцију одговорио продајом оружја Тајвану у вредности од 330 милиона долара, што је оружје којем треба додати и оно које ја за 1,4 милијарди долара Доналд Трамп овој земљи продао раније. Ако је Обама чинио све што је могао како би смањио напетости с Кином, укључујући и питање продаје оружја Тајвану, Трамп се одлучио управо за супротно.
У сваком случају, Џејмс Ставридис, пензионисани бивши врховни заповедник америчке војске и НАТО пакта, рекао је да не размишља о војном сукобу с Кином, јер је ,,много вероватније да ће се интереси Вашингтона и Пекинга приближити, на пример, око Северне Кореје и климатских промена, него да ће се разилазити, упркос чињенице да су економије две земље дубоко испреплетена”.
Ставридис је у праву када тврди да је Кина највећи трговински партнер САД-а. Према том бившем војнику и аналитичару, Кина и Сједињене Државе се вероватно неће суочити, али ће се ,,жестоко” такмичити.
Кинески војни интереси
Стога се не чини да су кинески циљеви тренутно усмерени на отворени оружани сукоб, већ на војну експанзију. Стога ће приоритети Пекинга бити да потврде своју моћ у Тихом океану, како би побољшао властиту заштиту, што је јемство за даљњу пројекцију на глобалном нивоу. Кина ће сигурно повећати свој утицај у Азији, како би стекла кључну улогу на Блиском истоку и југоисточној Азији.
Супротно од онога што се могло очекивати, Доналд Трамп је увелико помогао Кини у остваривању ова два важна циља. Наиме, Трампова спољна политика се понекад темељи на одлукама које је тешко разумети и оправдати, као што је напуштање савеза на Пацифику или повлачење трупа из Авганистана и Сирије, што је недавно најавио.
Док се Кина шири, а Доналд Трамп доноси необичне одлуке, остаје да се види јесу ли САД као доминантна сила, по први пут у историји, способне да прихвате ове промене без сукоба?
Руси објавили шта су до сада урадили у Сирији. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: logično. com
