Још гори су подаци када се погледа цела Србија, а међу убедљиво најзагађенијм градовима на свету је Ваљево!
Подаци о загађености ваздуха могу се наћи и на сајту wаqи.инфо (Wорлд Аир Qуалитy Индеx), и према њима предњачи Ваљево, чији индекс квалитета ваздуха износи чак 382, и на скали од шест нивоа, односно боја, овај град је у последњој, најгорој! Поређења ради, у Пекингу је овај број данас између 156 и 160 (зависности од мерног места), дакле Ваљево је више него дупло загађењи данас од овог кинеског града.
Иза Ваљева су Косјерић (индекс 183), Беочин (180), Београд, општина Стари град (166), Смедерево и Панчево (код Ватрогасног дома) по 156, Нови Београд (153) и Ниш (151).
Загађење светли црвено (Фото: Скриншот)
Иако се по овим резултатима креће у истом реду величине као и већина наших градова, чињеница је да су ове вредности квалитета ваздуха у Србији алармантне.
На истом сајту се може наћи и легенда која објашњава шта ови индекси значе. Тако категорија "опасно", којој припада Ваљево подразумева индекс квалитета који се креће од 300 до 500, и уз њега се издаје и здравствено упозорење да свако може доживети озбиљније здравствене ефекте. Грађанима се препоручује да избегавају све напоре на отвореном.
Категорији веома нездравих места у којима се индекс загађеностти креће од 200 до 300 не припада ниједан град у Србији, али тренутне вредности које носе Ниш, Косјерић, Београд, Смедерево, Панчево и Беочин спадају у нездраве (од 150 до 200). То подразумева да "свако може почети да осећа здравствене тегобе, а чланови осетљивих група могу имати озбиљније здравствене последице.
Грађанима који живе у местима у којима је индекс загађености нездрав препоручује се да активна деца, одрасли и особе са респираторним болестима, као што је астма, избегавају продужено задржавање на отвореном. Сви остали, посебно деца, требало би да ограниче време проведено напољу.
Мерна места у Новом Саду (Лиман и Шангај), у Панчеву (Војловица и Цара Душана) и Обреновцу показују да је на овим местима квалитет ваздуха добар, док је индекс забележен у Приштини, 129, нездрав за осетљиве групе.
Како се обрачунава индекс
Индекс квалитета ваздуха базиран је на мерењу честица прашине у шта спадају злогласне ПМ-10 и ПМ-2.5 честице, затим озона, азот-диоксида, сумпор диоксида и емисије угљен моноксида. Сва мерења на сајту WАQИ заснована су на сатним читањима.
Удишемо најгоре отрове
Мерење честица прашине подразумева две врсте: ПМ-10, које нас гуше највише зими и изазивају тешке болести од којих годишње умре чак 6.000 људи у Србији, али и њиховог још опаснијег пратиоца - честице ПМ-2.5.
ПМ-10 је прашина мања (ПМ) од 10 микрометара и представља смешу дима, чађи, прашине и киселине, уз тешке метале попут олова, кадмијума, никла и арсена, а настаје као последица комбинованог утицаја грејања, саобраћаја и индустрије.
Уз те ПМ-10 увек иду и ПМ-2.5 честице које још лакше доспевају у организам јер су ситније, и управо оне са собом носе тешке метале.
Честице ПМ-10 и ПМ-2.5 су неодвојиве, односно око две трећине тих ситнијих честица зараправо се налази у ПМ-10. Кроз њих, тако, у наш организам уносимо све најгоре индустријске отрове.
Прочитајте ОВДЕ на каквој је то мапи ужаса и Србија.
Извор: Блиц
