На почетку века, свет је био идеолошки растављен, са две Немачке, две Кореје и неколико Кина. Идеологија је спајала, али и разједињавала земље, као што се десило и са Совјетском Русијом и Југославијом.

По Хантигнтону, глобална политика се реконфигурише по културолошкој линији, и с тога се земље  са сличном културом и политиком уједињују, и супротно, другачије културе су и биће увек на ивици конфликта.

Он цитира одломак из књиге Мајкла Дибдина “Мртва лагуна”:

“Не може да постоји прави пријатељ без правог непријатеља. Уколико не мрзимо оно што нисмо, не можемо да волимо оно што јесмо.”

Објашњење проналази у понашању Босанаца 1994. године, када је пар хиљада њих марширало кроз Сарајево носећи, не заставе НАТО, Уједињених нација или Америке, већ Турске и Саудијске Арабије. Тиме су Босанци показали свету са киме се идентификују и ко су им истински, а ко не тако прави пријатељи.

Хантигтон објашњава и да је Америка подржала Босну само зато што су у моделу Босне видели оно за шта се залажу у том тренутку, мултикултурализам, не марећи за став Срба и Хрвата. Било је битно једино показати свету да њихова политика "може успешно да функционише".

Либерализам и мултикултурализам - утопија која је пропала

Са друге стране, Френсис Фокујама, још један признати политиколог данашњице који је прошле године гостовао на Факултету политичких наука у Београду, признаје да пројекат "либералног света" пропада, као и културализам. Фукујамино најпознатије дело са почетка 90-их, "Крај историје" се управо базира на томе да ће либерални свет покорити недемократско друштво.

Он данас препознаје да у људској природи постоје елементи који се боре међусобно, и да људи често пре слободе или идеје размишљају о сигурности и безбедности.

Ипак, Фукујама национализам види као добру ствар, што није ни чудно с обзиром да долази из Америке, и по његовом мишљењу представља сет вредности који може да уједини људе. Фукујамин доживљај национализма је много другачији, с обзиром да је Американац азијског порекла, него доживљај национализма било где у Православном и Исламском свету где је национализам дубоко инспирисан историјом, религијом и културом. 

Један од познатијих политиколога са Блиског Истока који такође сугерише да ће се следећи велики конфликт неминовно десити између, Запада са једне, и Исламског света уједињен са Православним хришћанима је Шеик Имран Назар Хосеин.

Пре пар година је гостовао у Београду на Правном факултету, и његово предавање можете погледати овде: 

Америчко насилно наметање вредности доводи до јачања национализма, а приметно је и да исламски свет постаје кохерентнији. Не довољно да би покушао озбиљније да се одупре, али свакако не стагнира. Није сада реално, због дубоке поделе, очекивати неки значајнији политички систем на чијем челу би биле изабране вође, али није немогуће да се усагласе и сарађују у оквиру система налик Европској Унији у будућности.

Битно је поменути и да је Турска на Западу окарактерисана често као "мост" међу културама, што није у потпуности истина поготову знајући историјско освајање пола арапског света, као и Турске националне интересе који су само тренутно подређени Западној сфери.

Међутим, због очигледних промена и приближавању Русији, специјално у међусобно војно-техничкој сарадњи, није немогуће да се Турска одрекне фрустрирајуће и понижавајуће улоге просјака за чланство у ЕУ и да постане главни Исламски заговорник и антагониста Запада. 

Турска је јединствена по томе што има јаке историјске везе са муслиманима на Балкану, Блиском Истоку, Северној Африци као и Централној Азији. С тим на уму, није искључиво да управо Турска са једне стране, а Русија са друге, постану предводници "слободног света" у случају отвореног конфликта са Западом.

Говор америчког председника Доналда Трампа у УН

Пре пар дана је на Генералној скупштини Уједињених нација међу говорницима изашао на "сцену" Доналд Трамп и, по обичају, запрепастио својим говором свет.

- "Слободни свет" мора пригрлити националне темеље, а не да има намеру да их замени или избрише. Гледајући свуда, и по овој величанственој планети, истина се јасно види. Ако желите слободу, поносите се својом земљом! Ако желите демократију, држите се свог суверенитета. Ако желите мир, волите своју нацију! - био је део говора Доналда Трампа.

Иронично, Трампов говор је први (амерички) председнички, још од Рузвелтових "четири слободе које људи у свету морају имати", који на директан начин признаје лошу страну глобализма и потребу за очувањем националног идентитета и суверенитета као једини начин да се очува мир.

И док се широм света оптимистично расправља о овом делу говора као знаку надолазећих промена у америчкој политици, не сагледава се шира слика коју је амерички председник послао обраћајући се пре свега иранској и севернокорејској делегацији, а то је - ако жели мир, "слободни свет" мора да се "прилагођава" америчким интересима. 

Шта уједињује православце и муслимане

Не постоје пуно дела која се баве појавом идентитета и културе као доминантног фактора у политичким односима.

Хантингтон је у свом елаборату који је касније продубио и претворио у књигу објаснио ову појаву као нови правац који ће обележити ново доба.

Културолошки, муслимани и православци су традиционалисти. Имају фундаменталну грађу која произлази из националног идентитета и историје, али и деле исте вредности по питању многих ствари, почев од односа у породици, васпитању, поштовању, религији. 

С обзиром да по Хантингтону религија неће бити примат "новог доба", већ култура, као и стање на Блиском Истоку које све чешће Русију доживљава као "спасиоца", тезе овог америчког политиколога се чине као све извеснија реалност уколико Америка не промени своју спољну политику и не престане са репресијом над "слободним светом".

Путин и Асад учврстили везе и послали заједничку поруку Америци! Више о томе сазнајте ОВДЕ.

Извор: Медији