Пише: Ђорђе П. Мамула
Код оних који су га оштро критиковали због политичких ставова дошло је до трансфера негативних политичких оцена о његовој личности, на књижевно дело које је створио, а и оно није често спомињано. Године 1989. је због његових политичких ставова са репертоара позоришта у Француској склоњен позоришни комад, иако је у Француској законом забрањено да се уметничка дела из политичких разлога не уклањају из програма. То је разумљиво, јер таква пракса уводи деликт мишљења (не вербални деликт). Ипак, извињавао се због неких политичких изјава. Није увек уочавао да је истина у целини, реаговао је импулсивно, оцењивао на основу првог утиска. Каснио је са критичким освртом на сопствени рачун. Навијачки наступао и вербално прекорачивао границе слободе других. По мајци Словенац, тешко је доживео распад Југославије и бомбе на СРЈ.
Из књижевног рада, света маште и имагинације, није лако прелазио на терен реал политике. Покушавао је да брани политику Слободана Милошевића. Говорио му је на сахрани. “Удаљен” је из западно европске интелектуалне заједнице, вратио је Бихнерову књижевну награду награду, јер су се немачки политичари умешали да је недобије. Напустио је Католичку цркву, разочаран јер није било озбиљне реакције због бомбардовања СРЈ.
Додуше и Запад је Милошевића оцењивао од оцене да је "балкански касапин“, до тога да је "незаобилазни фактор мира и стабилности на Балкану".
Али Хандке није добио Нобелову награду за своју природу или политичке оцене актера на политичкој сцени, већ за књижевност.
Знао је Хандке, да је један други Аустријанац, Курт Валдхајм, у два мандата дични генерални секретар ОУН, протеран из САД, због сазнања о ратним злочинима које је починио за време Другог светског рата, на Козари (добио Павелићев орден) код Пљеваља и над Јеврејима на подручју Солуна. Знали су то и Енглези и Американци и Совјети. Знала је и власт у Југославији. Ћутало се јер су то налагали интереси наведених победника у Другом светском рату.
Курт Валдхајм 1986. постаје са реченом биографијом председник Аустрије, члан је Аустријске народне странке, чији је председник данас Себастијан Курц. Био је члан Нацистичке партије и доктор права. Уосталом легло нацизма је Аустрија.
Валдхајма су као председника Аустрије, једино посетила три председника држава, Хрватске, Туђман („Хрватској је био потребан рат“) БиХ, Алија Изетбеговић („Жртвоваћу мир, ради суверенитета Босне“) и Вацлав Хавел, један од инспиратора бомбардовања Савезне Републике Југославије. Тада је сатиричар Владимир Јовићевић Јов рекао: „Београд није Праг Вашингтона“.
Раније је, али тек од деведесетих, у Бих оспоравана Нобелова награда Иви Андрићу, данас се оспорава Петеру Хандкеу у истом политичком кругу. Оспорава му је и Министарство спољних и европских послова Републике Хрватске. А спорна је и на Косову и Метохији.
Ваља се сетити да је Вим Вендерс, 1987. режирао филм “Небо над Берлином” (Златна палма, Кан, за режију) по сценарију Петера Хендкеа, а молби Вима Вендерса.
Нобеловац (1997.) Дарио Фо, Италијан, тешко је оптуживао владу Италије да сноси велику одговорност због стања на Космету, да је један од првих актера бомбардовања Југославије и да је пасивно посматрала злочине које над Србима чини ОВК.
Енглески писац, нобеловац (2005.) Харолд Пинтер је осудио владу Тони Блера због бомбардовања СРЈ, оптужујући је за страдање људи и посебно деце.
Током бомбардовања, СРЈ је посетио и светски познати виолиниста Најџел Кенеди, Британац, дајући пре свега подршку грађанима и посебно поштоваоцима уметности.
Добитница Нобелове награде за књижевност 2004. Аустријанка Елфриде Јелинек је тада рекла да она зна да је награду добила да је не би добио Петер Хандке.
Због бројних и врло значајних позоришних дела, додељена му је Ибзенова награда за допринос позоришној уметности. Награду додељује Влада Краљевине Норвешке и у позоришној уметности је равна Нобеловој награди. То је било 2014. И први наговештај могућих промена на Западу. Трамп је данас пред кампањом за други мандат. Британија излази из ЕУ, а јача и Вишеградска група. Изгледа да Хандке није више био превентивно сумњив.
Одолео је великом неразумевању. Био је сам против многих. Многи његови политички критичари остаће познати по томе што су њега критиковали.
Харолд Пинтер и Петер Хандке су чланови Српске академије наука и уметности.
Прочитајте ОВДЕ шта је Мамула рекао о додели Ордена Светог Саве Александру Вучићу.
Извор: Правда