- Овде се не ради о томе да ли су ове земље спремне да уђу у ЕУ него да ли су испуниле услове за почетак преговора. Неке земље чланице сматрају да тих услова нема. Ја мислим да је то историјска грешка - каже одлазећи председник Европске комисије Жан-Клод Јункер.
Међутим, због директног вета француског председника Емануела Макрона су сва убеђивања била узалудна.
- Порука коју су Албанија и Северна Македонија, али и Србија, Црна Гора, БиХ и Косово добили јесте да нису добродошли – шта год да ураде - оцењује у разговору за ДW Александра Штиглмајер из Европске иницијативе за стабилност.
Почетaк краја ширења ЕУ?
Након завршетка састанка лидера ЕУ, пут Балкана послате су речи жаљења, разумевања и подршке. О насталој атмосфери говори и једно новинарско питање са завршне конференције за медије: „Да ли смо сведоци почетка краја ширења Европе и које ће бити последице тога?“
И док је одлазећи председник Европског савета Доналд Туск, видно узнемирен негативним исходом дискусије о проширењу, објашњавао да је у питању само „краткорочна криза, а не и крај проширења“, одлазећи председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је одговорио:
- Ако је ово крај проширења, мораћемо да се суочимо са оштрим критикама јер смо охрабривали те земље, помагали им, посећивали их и давали јавна обећања. Ако желимо да нас поштују, морамо да одржимо обећања - рекао је Јункер.
Веродостојност ЕУ је на Западном Балкану на „историјском минимуму“, каже Александра Штиглмајер:
- Ово је апсолутно најнижа тачка на којој смо се нашли у последњих 20 година када је у питању политика проширења - објашњава она за Дојче веле.
Познаваоци европских политика и балканских прилика подсећају и на старо правило да и „од лошег може горе“.
- Проширење није мртво, али ће захтевати више времена и бити више фрустрација него што смо очекивали - каже за ДW Флоријан Бибер, професор Универзитета у Грацу.
Недавно је премијер Хрватске Андреј Пленковић израчунао да је Хрватска, уз дуже и теже приступне разговоре од других земља чланица, у ЕУ ушла после 2.096 дана преговора. За то време је Србија отворила тек половину од 35 преговарачких поглавља.
У најбољем случају, Албанији и Северној Македонији биће потребно десет година да пређу тај пут.
Нисте ви, ми смо
Бибер сматра да је проширење од „најуспешније политике ЕУ“ постало „колатерална штета“ сукобљених визија будућности Уније.
- Блокада Француске говори да се овде мање ради конкретно о земљама кандидатима, а више о дубокој скепси према проширењу.
- Француска је показала спремност да држи остатак ЕУ, али и земље ван Уније, за таоце своје политичке агенде. То није новина, али на овако радикалан начин свакако није добар сигнал за будућност проширења - оцењује Бибер.
Професор из Граца се пита „зашто би сада Србија или Косово пристали на компликовану нормализацију односа, зашто даље реформе у региону?“
- То не значи да се реформе неће наставити, али биће много теже. Биће и лакше за оне који траже пријатеље на другим странама и воде се изговором 'шта нам ЕУ нуди?' - објашњава Бибер.
Александра Штиглмајер каже да је важно да земље Западног Балкан схвате да све што раде у области реформи раде због свог бољитка, а не само због пута у ЕУ.
- То је био случај са решавањем имена Северне Македоније, а исто је и са спором Србије и Косова -додаје професор Бибер.
Иза овог самита остало је обећање да ће се о проширењу поново темељно разговарати на самиту ЕУ-Западни Балкан који ће у првој половини идуће године бити у Хрватској јер та земља тада председава Европским саветом.
Џонсон тражио олагање брегзита! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Дојче Веле
