Поред политичког дела приче, резултат управо заршене посете руског премијера Дмитрија Медведева јесте 11 нових споразума Србије с Руском Федерацијом. Као и у другим сличним приликама, и после ове се очекује да се споразуми преточе у успешну економску сарадњу, да дођу нови инвеститори, да се добију нови извозни послови и тако повећа спољнотрговинска размену две земље. Али, да ли ће то све ићи баш тако лако?

Већина "нових" споразума само је разрада оних које је у јануару "донео" председник Русије Владимир Путин, а и у онима и у овима, константа су две ствари - железница и пољопривреда.

Железница је неспорна као успешан део ове приче. Неспорна пре свега јер се ради о пословима за руске фирме овде, за које имају обезбеђене физичке и стручне ресурсе а имају и повољну кредитну линију. А с Медведевим формално су нам стигла и два нова посла у овој бранши. Руси ће кредитирати, а њихове фирме направити, јединствено диспечерски центар за Железнице Србије, који ће омогућити да се са једног места управља комплетним железничким системом Србије.

Нема више дупле контроле

Међу наведених 11 споразума је и онај о биљном карантину и заштити биља, који треба да донесе велике уштеде и спречи злоупотребе у извозу , каквих је било поприлично са српске стране. Директорка Сектора за међународе односе ПКС-а Јелена Јовановић за РТС каже да су се производи који подлежу фитосанитарној инспекцији, до сада контролисали два пута – са једне стране на српској страни, а на руској страни узорковањем и случајним узорковањем, зависно од производа до производа. "То је повећавало време чекања, продужавало време испорука и поскупљавало испоруку наших производа на тржишту Руске Федерације", наводи Јовановићева.

Други је једнако значајан јер ради се о потенцијалној жили куцавици српске привреде у наредних 50 година пруги Београд - Бар. Потписан је Споразум о наставку модернизације пруге на деоници за коју су посебно заинтересовани велики системи којима је превоз камионима прескуп.

За радове на реконструкцији барске пруге од Ваљева до границе са Црном Гором, чиме би брзина требало да се врати на "нормалних 110 до 120 километара на сат", Србија за пројектно-техничку документацију треба да спреми око шест милиона евра, а укупна вредност инвестиције је 450 милиона.

"Могућност је да негде крајем следеће године почнемо радове на том делу пруге", најавила је ресорна министарка Зорана Михајловић.

Други важан аспект су послови за нас, а ту ствар већ са "обезбеђени послови" прелази у стање "отварање могућности".

Има ли шансе за српску пољопривреду?

Са великом надом гледамо у проширену листу за бесцарински извоз пољопривредних производа. На тржиште од 180 милиона становника Русије, Белорусије, Казахстана, Киргистана и Јерменије, сада се налазе и висококвалитетне воћне ракије, вињак, цигарете, овчји и козји сиреви.

Јагода Лазаревић, шефица Српског преговарачког тима, истиче да је Србија велики извозник сирева – од укупне извезене количине две трећине је намењено тржишту Руске Федерције, што је око 10 хиљада тона.

То су висококвалитетни сиреви који донесе већу додату вредност – тврди, полутврди, козји, овчији.

"Ту видимо шансу за наше произвођаче", каже Лазаревићева, и истиче да је држава обезбедила правни оквир да наши произвођачи ракија уђу и буду конкурентни по ценама и да понуде нешто што у Русији нема. Очекује да досадашњи инвеститори повећају обим производње, као и да дођу нови.

Питање је, међутим, колико још Србија може да повећа извоз на све пробирљивије руско тржиште. Санкције ЕУ Русији, уведене 2014. годне због враћања Крима, су нам "отвориле врата", али Русија данас није иста као пре шест година.

Вредност српског пољоприврдног извоза у Русију је 2018. достигла 317 милиона долара, а рецимо 2012. је била 150 милиона. Међутим, то је и даље тек нешто више од 13 одсто укупног пољопривредног извоза.

Српске брљотине

Министар Недимовић каже да су проблеми са српским извозницима меса сада решени и "стављени ад акта". То би требало да значи да су у Матијевићу, Биг Бул Фудсу, Златиборцу и Карнексу исправили, како је то навела руска инспекција "озбиљне неправилности" уочене током априла ове године, између осталог и клање животиња којима се не може утврдити порекло и кршење санитарно-хигијенских норматива. Требало би да је решено и проблем илегалног реекспорта воћа, збго чега смо имали више забрана из Русије - у фебруару 2018. крушке, у марту 2015. јабука...

Да само потписивање некаквих споразума не подразумева и "широм отворена врата" нити даје гаранцију за било какве нове послове, свесни су и у Министарству пољопривреде.

Министар Бранислав Недимовић се узда да би српски сир и воћна ракија могли да направе продор, али и неке "успаване" гране које су последњих година имале пад извоза ка том тржишту - рецимо прерађено свињско месо.

Али постоје опасности и за постојећи извоз. Министар Недимовић издваја два производа који би могли да имају проблема у наредном периоду - јабука и нектарина.

"У тим гранама имамо донекле изазове у наредних неколико година, али са отварањем тржишта и ширењем на евроазијску унију мислим да ћемо то савладати и да неће бити проблема у будућности", навео је Недимовић.

Зашто баш јабука, производ чијим се извозом у Русију поносимо?

Србија у Русију пласира око 90 одсто домаћег рода. Али, 2016. је то било око 230.000 тона, а 2018. је тај извоз већ пао на 140.000 тона, којима је зарађено око 100 милиона долара.

Зашто? Па, као што рекосмо, Русија 2014. и Русија данас нису иста тржишта. Русија је у међувремену, силом прилика, повратила статус аграрне земље. Данас извози више пољопривреде него наоружања - 2018. аграрни извоз је био 26 милијарди долара, а план је да се до 2024. године повец́а на 45 милијарди долара годишње.

У време увођење санцкија било је "дај шта даш" и могли смо да им извеземо све што смо имали. Пет година касније и Руси су сами велики произвођачи јабука, али су то послтаел и све земље у њуиховом окружењу, одакле је транспорт много јефтинији.

Председник Удружења воћара Русије, Игор Муханин, најавио је да ће уз садашни раст од 150.000 тона годишње, до 2024. године род јабуке у Русији бити око 1,3 милиона тона. То ће увоз смањити за најмање половину.

Због тога и професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, дугогодишњи шеф Катедре за воћарство, др Зоран Кесеровић српским произвођачима препоручује да се окрену - Кини, где се тренутно извози тек 60.000 тона од 450.000 тона колико се произведе у Србији.

Прочитајте ОВДЕ  какву то офанзиву у Београду стопира Медведев.

Извор: Мондо