Овим последицама запретио је последњи акт Атинске архиепископије да призна новоосновану и неканонску црквену организацију у Украјини. Чином признавања, који многи објашњавају директним притиском Патријаршије из Цариграда, удахнут је нови живот и старим напетостима на релацији словенских цркава и грчке цркве. Благослов Грка за тзв. Украјинску цркву и легитимисање украјинских расколника изазвао је нови талас напетости међу православним патријаршијама.
Српска православна црква међу првима је осудила гест Атинске патријаршије и поновила свој принципијелан став о овом питању.
“Наш став, саборски формулисан, остаје неизмењен: непокајане украјинске расколнике не признајемо ни за припаднике Цркве, а камоли за нормалну аутокефалну православну цркву”м саопштио је портпарол Сабора СПЦ епископ бачки Иринеј, који је дигао и глас против непостојећих надлежности патријарха на Фанару.
Владика Иринеј истиче да патријарх Вартоломеј, који стоји иза опасног црквеног инжењеринга у Украјини, никако није "епископ све васељене", како гласи ново читање звања Васељенске патријаршије, већ само епископ древног Константинопоља, данас Истанбула. Епитет "васељенски", према епископу бачком, односи се на некадашњу византијску васељену - некадашњи простор Источног римског царства.
Сукоб на "украјинској линији", како тумаче познаваоци глобалних црквених односа, могао би да изазове тектонске поремећаје у стицању самосталности будућих цркава. Другим речима, аутокефалију ће, по постојећем моделу, моћи да затраже различите неканонске црквене организације. Велике наде у овакав сценарио, између осталих, полаже и расколничка Македонска црква, која је под формалном канонском јурисдикцијом Српске патријаршије.
Македонски раскол једна је од најболнијих тачака за СПЦ. Тамошња црквена организација покушава да пронађе свој пут до формализације самосталности, иако за њу - не испуњава услове.
“Најважнији канонски услов јесте примена вековног општег правила - благослов матичне цркве. То би значило да Македонци могу да стекну аутокефалију само уз дозволу Патријаршије у Београду. Признавањем парацркве у Украјини, међутим, направљен је преседан ком се надају и у Скопљу”, објашњава саговорник из црквеног врха.
СПЦ никада није бежала од дијалога са представницима тзв. Македонске цркве, али само уз поштовање овог општег правила које вековима важи у православљу. У новој стратегији Цариграда према питању стицања самосталности у Скопљу виде шансу да до званичног статуса стигну - пречицом. Исте наде негују и у оквиру такозване Црногорске православне цркве, с тим што организацији Мираша Дедеића, осим форме, недостаје и све остало - пре свега верници и храмови.
Подела на два блока
Руска и Грчка црква на корак су до потпуног прекида међусобних односа, што се у православљу сматра крајњом мером у црквеним сукобима. Московска патријаршија засад не потеже ову меру, али и не крије да је потез Атине недопустив по канонима. Ова расправа прети да изазове и ново престројавање међу чланицама два традиционална неформална блока - грчког и словенског.
Прочитајте ОВДЕ зашто млади траже да се у Србији врати редовно служење војног рока.
Извор: Вечерње новости
