Пише: Thomas Luongo
Сетите се да епицентар вирулентних анти-руских, про-израелских осећања није почео са Неоконима и K Street-ом. Почиње са остацима британске царске класе која и даље има огроман утицај над британском политиком.
Мислите да грешим у вези са тим. Погледајте Брегзит.
Путин одржава ситуацију под контролом постављањем темеља за вин-вин ситуацију за све у региону.
Од тренутка када је Путин започео своју интервенцију у Сирију, америчка пандитократија је рекла да ће заглибити у мочвару. Да он не може да издржи надолазећи рат са борцима ИД.
То је засновано на чињеници да САД нису могле да победе ИД. Али та логика је важила само ако сте веровали да се САД заправо боре против ИД. Када је Русија ушла у Сирију, открила је све лажи о снази ИД.
Током неколико дана од почетка руских ваздушних операција сиријска Арапска војска је почела да преузима велике делове територије од америчких и турских побуњеника и од ИД.
Преокрет је био упечатљив. А САД су остале изненађене, жалећи се како Путин бомбардује погрешне људе. Ефикасност руских ваздушних снага била је запањујућа, а резултати на терену говорили су за себе.
Ово није ревизионистичка историја. То су чињенице. Руси су у том тренутку пребацивали авионе три до четири пута дневно.
Очигледно је да је Путин дизајнирао руску војску тако да брани руске границе, а не да напада и одржава царство.
Управо сведочимо успостављању мира.
Доста се спекулисало о Великој погодби на Блиском Истоку изграђеној око Путина, који гарантује за своје савезнике – Израел, Хезболаха, Сирију, ирачке шиите – и председника Трампа који гарантује за своје – Израел, Саудијце и остатак Заливског савета за сарадњу.
Та визија Велике погодбе се никада није остварила јер је утицај савезника на Трампову владу био превише јак да би могао политички да се одупре.
Путин је био паметан што је остао скептичан према Трамповим могућностима да испуни своја обећања. А Трамп је, са друге стране, упућен низ пут који ће његов први мандат дефинисати као хаос, захваљујући његовој неспособности да схвати величину проблема са којим се суочава.
Америчку политику је превише гурнуо у про-израелском и про-саудијском правцу како би продао своју верзију мира на Блиском Истоку, за коју су интензивно лобирали Бенџамин Нетањаху, Кушнер и њихове присталице које су помагале у постављању неоконских јастребова око Трампа, попут Џона Болтона, Мајк Помпеа , Фиона Хил и Хаспела.
Ови људи су постављени како би држали Трампа у незнању о опасностима његове политике, док је тамошњи државни секретар Џејмс Матис био тамо како би војно насрнуо на Иран. Додајте томе улогу генерала Џозефа Данфорда за сузбијање стратешких закључака о америчким операцијама у Ираку и Авганистану.
Сада, са одласком Данфордовог режима на место заједничког шефа ступа генерал Милеј, са значајним променама у јавној политици које су већ на видику. На пример, своје истраживање о рату у Ираку – дуго очекивано и одлагано војним притиском како би се спречило пуштање негативног извештаја – Милеј је јавно објавио у јануару 2019. У извештају се наводи, „да је коалиционо ратовање у Ираку било „углавном неуспешно“ из више разлога. Дакле, одласком Данфорда и Матиса, као што ћемо видети, омогућен је пут за излазак САД-а са североистока Сирије.
Не мислим да је искључење САД-а само могуће. Мислим да се управо догађа пред нашим очима.
Израел је слаб. Саудијска Арабија слаба. Турска слаба.
Америка слабија више него што ико жели да призна.
ЕУ се исцрпела служећи политици уније коју нико осим Давосове гомиле не жели. Уједињено Краљевство је деценијама искоришћавано од стране ЕУ, која је црпела њихово богатство.
Оса Русија/ Кина / Иран је направила одличан потез, савршено схватајући економску и политичку ситуацију док је спроводила пан-евроазијску стратегију интеграције, одвајањем од америчких и британских финансијских институција.
Русија је једина земља са јединственом комбинацијом ресурса, рељефа и финансијске стабилности, захваљујући својој политици дедоларизације и опрезном фискалном управљању, која може да испуни било која обећања која даје својим потенцијалним партнерима са друге стране преговарачког стола.
Трамп следи Путиново вођство у својим обрачунима са Турском. Свима је јасно да је ово погодба која може да буде добитна за све који су директно укључени.
Сирија добија своју територију, Турска избацује курдски СДФ ван своје границе у важном граду, а САД упозоравају свет да је стара игра готова и да почиње нова.
Обојица су учинили кораке ка стабилизацији Саудијске Арабије – Трамп са трупама да Иран одржи часним, а Путин са великим уговорима за помоћ саудијској финансијској позицији путем улагања. Трамп је сарађивао са пакистанским премијером Имраном Каном који је био његов заступник у саудијско-иранским мировним преговорима.
Путин ограничава турски Ердоганов продор у Сирији у потпуности подржавајући Асада и обнављање сиријског територијалног интегритета дипломатијом са ЈПГ Курдима.
Путин и Трамп чекају да виде ко ће преузети власт у Израелу. У овом тренутку то је најбитније. Међутим, без обзира на тај исход, остатак Путинове веште употребе дипломатије и његове ефикасне војске створили су Израелу другачију стварност, који, чак и са потпуном обновом неокона после Трампа, неће им бити наклоњен. И да, можете захвалити Владимиру Путину за то.
У чему се састоји толико понижавање Србије од стране САД прочитајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
