Пише: The Saker
Посматрајући балтичке државе, а посебно Летонију, оне су биле „излози“ совјетских република, са високим животним стандардом (барем у поређењу са осталим совјетским републикама) и изузетном високотехнолошком индустријом.
Шта се заиста догодило са овим економијама након независности? Како су „реформисале“ своје економије прелазећи из бивше совјетске у модерну „либералну“?
Постсовјетски неолиберализам је био велики успех за клептократе на врху. Они су присвојили јавне заслуге, од кључних индустрија до некретнина. Али Балтичке државе су углавном допустиле да се њихова совјетска индустрија уруши, не улажући никакав напор да их спасу или реорганизују.
Са прекидањем односа са Русијом, балтичке економије су морале да почну изнова – врло десничарском пореском политиком и без икакве владине помоћи, јер је и сама влада постала приватизована и у рукама бивших званичника.
Неолиберални западни саветници, који су преузели контролу над тим економијама, као да је то била једина алтернатива совјетској бирократији – увели су рушење програма штедње како би вратили макроекономску „стабилност“, што значи сигурност њихове земље и гранања инфраструктуре.
То су поздравили европски банкари, који су мислили да су Балти открили рецепт који омогућава владама штедње да задрже власт у привидној демократији. Те политике би срушиле владе било где другде, али могућност емиграције, плус етничке поделе против руских заговорника, омогућиле су им да владе опстану.
Политички, неолиберална револуција је такође била успешна и за америчке хладне ратнике, који су послали рођене Балте из Џорџтауна и других универзитета да наметну доктрину „слободног тржишта“ – односно тржиште „ослобођено“ домаће регулативе против крађе јавног добра , против монопола, против пореза на земљиште и других пореза на доходак. Балтичке државе, као и већина остатка бившег Совјетског Савеза, постале су Дивљи Исток.
Оно што је остало балтичким земљама било је земљиште и некретнине.
После независности, балтичке државе су покушале да прекину што је могуће више веза са Русијом. То је укључивало изградњу ограде, присиљавање Руса да развију своје луке на Балтику, гашење великих и профитабилних фабрика итд.
Распад Совјетског Савеза значио је да су балтичке земље изгубиле традиционална тржишта и морале су да преусмере фокус на Западну Европу и, у извесној мери, Азију.
Огроман број становништва емигрирао је из балтичких држава
Балтичке државе, посебно Летонија, изгубиле су око 30 процената свог становништва од деведесетих, посебно оних у радном добу. У Летонији, око 10 процената губитка чинили су Руси, који су изашли убрзо након стицања независности. Осталих 20 процената је након тога емигрирало.
Европска комисија предвиђа да ће се радно способно становништво Летоније смањивати за 1,6 одсто на годишњем нивоу у наредних 20 година, док ће стопа наталитета наставити да стагнира као крајем 1980-их. Пензионисано становништво (старије од 65 година) ће до 2030. године порасти на пола милиона људи, што је више од четвртине данашњег становништва, а можда и око трећине преосталог. Ово није домаће тржиште које ће привући стране или домаће инвестиције.
У сваком случају, Европска унија је постсовјетске економије гледала једноставно као тржишта за сопствени индустријски и пољопривредни извоз, а не као економије које ће се стварати јавним субвенцијама као што су то чиниле саме европске земље, америчка и кинеска економија. Европски мото је „Дајте човеку рибу и он ће се цео дан хранити вашим вишком рибе и робом широке потрошње – али дајте му штап за пецање изгубићете муштерију.“
Да ли то значи да су економске везе између Русије и тих држава заувек нестале? Да ли је сада прекасно или још увек постоје мере које би ове земље могле да предузму да преокрену садашње трендове?
Трампове трговинске санкције против Русије посебно штете балтичким земљама. Један од њихових јаких сектора била је пољопривреда. Литванија је, на пример, била позната по свом сиру, чак и у Летонији. Санкције су довеле до тога да руска млечна индустрија развије сопствену производњу сира, а пољопривреда је постала један од најјачих сектора у Русији.
Ово тржиште изгледа као тржиште које ће балтичке државе трајно изгубити. У ствари, Трамп помаже Русији да следи исту ону политику која је заправо обогатила америчку пољопривреду: пољопривредна изолација присилила је да домаћа производња замени, до сада увозну храну. Вероватно ће то довести и до робе широке потрошње и других производа.
Једноставно речено балтичке државе су себе уз помоћ запдног притиска избациле Русију из свих токова у својим државама и постале бесперспективне ропске државе колоније тог истог Запада. Повратка неће бити, Русија иде даље, Балтик остаје да пропада.
Руси ушли у Кобане! Како су Сиријци поздравили улазак Путинових војника у стратешки важан град прочитајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
