Говорници на трибини били су генерал у пензији Владимир Лазаревић, који је 1999. године командовао Приштинским корпусом Треће армије, затим најмлађи генерал Републике Српске др социологије Винко Пандуревић, командант Зворничке бригаде Војске Републике Српске 1995. године и др Миле Бјелајац из Института за новију историју Србије. Они су, свако са свог становишта, окупљенима покушали да приближе искуства из ратних дешавања 1999. године и да дају осврт на узроке, циљеве и последице НАТО агресије.

- Последње године 20. века такозвани Запад са својом војном алијансом НАТО извршио је злочиначку агресију на нашу земљу, без преседана у историји ратовања, према ангажованој сили, испољеној бруталности и према постављеним стратегијским циљевима. А циљеви те агресије били су монструозни и геноцидни према српском становништву, истакао је генерал у пензији Лазаревић додавши да је, према његовим речима, план зацртан у Бриселу „нажалост, скоро у свим тачкама и остварен, с крајњим циљем уклањања Југославије као државе“.

- Одлука Генералштаба Војске Југославије, одлука команданта Треће армије генерала Павковића, као и одлука Приштинског корпуса, гласила је - сачувати живу силу и ратну технику од уништења, одбранити интегритет државне границе, поразити терористичку паравојску, угушити терористичку побуну и сачувати српски народ од погрома. У томе смо, упркос непријатељском настојању, успели, онемогућивши план агресора да земља капитулира за свега неколико дана, поручио је Лазаревић, закључивши да НАТО две деценије касније и даље убија у Србији, јер је, како је он то навео, „Косово и Метохија српска Хирошима“, наводећи резултате истраживања светских аналитичара према којима ће од 2020. године сваке следеће бити 70.000 новооболелих од разних врста карцинома.
 
Повлачећи паралелу између ратних искустава из Босне и Херцеговине, током рата који је довео до распада СФРЈ, и онога што се догађало 1999. године, генерал Винко Пандуревић истакао је да су та дешавања била увод у НАТО агресију на Србију.

- Сви су на западу говорили да је ангажман НАТО пакта у Босни и Херцеговини био хуманитарног карактера, да је требало да спречи хуманитарну катастрофу и да заштити цивиле. Међутим, сигурни будите да је тај ангажман био једна од претходних фаза која је спровођена у циљу продора на исток и припреме агресије на СРЈ, закључио је Пандуровић.
 
Посматрајући тему са историјског и социолошког становишта др Миле Бјелајац поручио је да је оно за шта се залаже, од агресије НАТО на Југославију, то да се без престанка ради на прикупљању материјала који ће наредним генерацијама омогућити да правилније сагледају дешавања са краја 20. века и изађу из копрене створене пропагандом.
 
- Ми са овог простора систематизованим знањима о ономе што је стварно било и свиме оним што се протеклих деценија прикривало, морамо да помогнемо пријатељима мира и истине, аналитичарима савести, на западу, у Европи и свуда у свету, да представимо истину и демонстрирамо како је доктрина хуманитарног интервенционизма формирана и спровођена на Балкану, рекао је Бјелајац. 

Нова издања Медија центра „Одбрана“ из едиције „Ратник“

Претпоследњи дан на Сајму књига у Београду настављен је промоцијама нових издања Медија центра „Одбрана“ на штанду Министарства одбране и Војске Србије. Реч је о делима из едиције „Ратник“ - „Срби - чувари границе Хабзбуршке монархије“ аутора Душана Бабца и „Дипломе и повеље 19. и 20. века“ чији је аутор Душанка Маричић. О делима су уз њихове ауторе као рецензенти говорили др Миле Бјелајац и мр Оливера Стојадиновић.
 
Богато илустрована књига  „Срби - чувари границе Хабзбуршке монархије“ представља више од 200 биографија истакнутих војних заповедника српског етничког порекла. Књига обрађује период од почетка 19. века до 1918. године и распада Хабзбуршке монархије. Описује токове и таласе миграција Срба, добијање посебних повластица за обављање војничке службе и оснивање Војне крајине и њену еволуцију током времена.

Говорећи о делу Душана Бабца, професор Бјелајац истакао је да овај рукопис задире у неколико светлих историјских тема, али и оних, како је он то рекао, „тугаљивих“, које се односе на трагичну судбину српског идентитета у рубним крајевима различитих царевина.
 
- Престонице Балкана, кроз историју, најчешће нису биле на Балкану и све је то одређивало његову судбину. Аутор је са много скрупула покушавао да укаже на судбину српског народа, али и официра српског порекла, који су током времена заборављали на њега, па често имамо примере унијаћења и прихватања других вера и националности – истакао је професор Бјелајац, подсетивши на неке од судбина две стотине Срба које је у свом делу забележио Душан Бабац.
 
Аутор дела, према његовим речима, интересовање за војну тематику и историју развио је јер је оно део породичног наслеђа, будући да је његов деда био официр у Краљевини Југославије, који је своје унуке увек учио историји свог народа и војске.
 
- Када је реч о овом делу оно је резултат дугогодишње сарадње са Медија центром „Одбрана“, а један од главних разлога због којих сам отпочео рад на њему био је непрестано политичко деловање из нашег најближег комшилука, где се прилично интензивно ради на присвајању наших истакнутих научних личности и уметника који су живели у области некадашње Војне крајине. Међу њима је свакако најзвучнији пример Николе Тесле – истакао је Бабац напомињући да је ових две стотине људи који су каталогизирани у његовом делу, иако махом непознати широј јавности, сведоци историје и живота Срба ван граница отаџбине те да је због тога било значајно направити попис свих тих имена да би се она, а са њима и важан део српске војне историје сачувао од заборава.
 
У наставку промоције представљена је збирка Војног музеја „Дипломе и повеље 19. и 20. века“ за коју је рецензију урадила мр Оливера Стојадиновић.
 
Говорећи о збирци коју чини 367 каталошких јединица препознатљивих према периоду настајања, карактеристичном изгледу и њиховој практичној примени, ауторка Душанка Маричић је истакла да она садржи три целине. Прву представљају официрске дипломе, највећи део чине дипломе и повеље одликовања и на крају друштвене повеље и дипломе.
 
- За мене као примењеног уметника који се бави писмом занимљиво је било да истражим како су те дипломе обликоване, односно како изгледа писмо које их краси, с обзиром на то да је реч о дипломама и повељама које су старе више од века, и које су писане такозваним канцеларијским рукописом који се више не користи – истакла је рецезенткиња овог дела.

Дачић разговарао са председником ДР Конго! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Медија Центар Одбрана