Један од аутора тог документа Лук Кофи каже да не верује да ће Гренел успети да брзо реши питање Косова и истиче да САД треба да буду опрезне са Београдом "председник прича једно, а премијерка друго - за европску публику".
Господине Кофи, чујемо од званичника ове администрације да Гренел „гура и Србију и Косово да дођу до решења“, покушава да убрза процес. С обзиром на актуелну ситуацију, мислите ли да је реално да се договор постигне на пролеће 2020, како се спекулише?
Кофи: Мислим да је врло амбициозно када се узму у обзир садашње околности, није баш реално. Упозорио сам амбасадора Гренела у мом предлогу да ништа на Балкану није лако и неки од мојих предлога решења за главне проблеме делују лако, али верујте ми да нису лаки. И ако сагледате политичку ситуацију на Косову и да предстоје избори у Србији, ја стварно не видим како до пролећа следеће године, или до краја пролећа може да се дође до неког великог споразума између Србије и Косова. Надам се да нисам у праву, надам се да ћемо имати договор до тада, али нисам баш оптимиста.
Како коментаришете то што је Ричард Гренел именован за специјалног изасланика негудо пошто је Метју Палмер постављен као специјални представник за Западни Балкан? Да ли Бела кућа и Стејт департмент имају кохренетну политику?
Кофи: Мислим да има координације када је реч о овом питању. И мислим да је позитивно што је особа која је толико блиска Трампу, као што је амбасадор Гренел, добила тако важно задужење. То показује да је он на директној вези са председником, а познато је да он неко ко веома подржава председника. Видећемо шта ће се десити на спољнополитичком плану, али када је реч о унутрашњој, америчкој политици - не мислим да је ово нешто што доноси гласове у предизборном периоду. Не мислим да Бела кућа именовањем Гренела жели да мотивише Трампово бирачко тело, већ да је Балкан важно питање којем је ова администрација посветила пажњу.
Али, зашто је онда Ричард Гренел именован? Неки спекулишу да је Трампова администрација хтела да оствари спољнополитичку победу у предизборном периоду.
Кофи: Па није све повезано са изборима. САД су имале кључну улогу на Балкану од раних деведесетих и многи званичници су укључени у дешавања у региону. Уз то, мислим да председник воли да склапа 'дилове'. И када искомбинујете ту америчку историју у региону са председниковом потребом да склопи неки договор и реши сложен проблем - добијете ово где смо сада.
У писму сте упозорили Ричарда Гренела да буде опрезан са Србијом, јер сарађује са Русијом и на економском и на војном плану, да је извор нестабилности у региону и да се “неће у скорије време придружити западним структурама”. Ипак, Србија је званично на путу ка ЕУ. Зашто мислите да лидерима у Србији не треба веровати?
Кофи: Морамо бити опрезни са Србијом, јер из Београда стижу збуњујући сигнали. Као да имате доброг и лошег полицајца. Председник каже једно, премијерка друго, премијерка обично говори, да се тако изразим, за европску публику. И то не сме да нас превари, морамо држати очи широм отворене. Наравно да треба оставити отворена врата за Србију да се придружи евроатлантској заједници, али морамо имати у виду историјске, културолошке, религијске везе са Русијом и не можемо да се претварамо да то не постоји. Србија се прикључује Евроазијској економској унији и одржава војну вежбу са Русијом и то је први пут да се систем С-400 види на некој војној вежби ван граница Русије. Та блиска веза постоји и морамо тога бити свесни.
Предлажете да “САД заузму реалистичан и прагматичан став према Србији”. Шта то значи?
Кофи: То значи дугорочни приступ. Народ у Србији има тенденцију да гледа према Европи, НАТО-у, и мислим да ће, временом, све више људи схватати да је будућност боља у европској заједници него у Евроазијској економској унији. Али, биће потребно време и смена генерација да би се то десило. Сада, у ери Твитера, Фејсбука, вести које иду 24 сата - желимо све брзо. За ово ће ипак бити потребно време.
Такође сте саветовали Гренелу да не буде “картограф” и пишете против размене територија. Ипак, од ове америчке администрације, тачније Џона Болтона, први пут смо чули да се САД не противе “територијалним корекцијама”.
Кофи: МИслим да је то што је Болтон рекао била лоша идеја. Треба да мислимо о ефектима етничког цртања граница у Европи. Отвориће Пандорину кутију не само на Балкану, већ и шире. Многи се питају - а зашто би се Америка уопште мешала у договор две земље? Зато што смо уложили много новца наших пореских обвезника, војска је много уложила и делом смо одговорни за настанак Косова као независне државе. Размена неколико хиљада хектара земље, како би се задовољили политички захтеви, може врло негативно да утиче на регион, Европу, а коначно и на америчку националну безбедност.
Шта је план Б онда?
Кофи: План Б је да охрабримо обе стране да се владају својом територијом тако да поштују права верских и националних мањина. Има много земаља у Европи које имају националне мањине и желе да их заштите, па не прекрајају границе. Ово је пример на који сам упозорио у свом писму - да се треба чувати оних који предлажу брза и лака решења.
Саветујете Гренелу да ради са Европом, а не против ње. Али делује да Европа не ради са Западним Балканом, када погледате последњу одлуку да не почне преговоре са Северном Македонијом и Албанијом. Специјални представник Метју Палмер каже да је то веома лоша порука Србији и Косову, јер тешке одлуке и компромис не значе и пут као ЕУ. Како ви то видите?
Кофи: Погледајте само случај Македоније – они су прошли кроз процес промене имена, који је био понижење за земљу, имали су кључну улогу у заустављању прилива миграната на балканској рути у време кризе, све то да би ишли напред ка ЕУ и онда им је речено "не". Да сам на Балкану, био бих веома опрезан у вези са обећањима ЕУ. Ја сам истакао да треба сарађивати са Европом, а не ЕУ, што многи у Вашингтону мисле да је исто - а није. САД треба да раде са унијом као институцијом, али такође са европским земљама на успостављању стабилности и просперитета на Балкану. Рецимо, билатерално са Немачком и Великом Британијом.
Да ли ова ситуација на Балкану гура регион ка Русији и Кини?
Кофи: Мислим да је регион окренут евроатлантској будућности, али јесте разочаран последњом одлуком Француске. То не да значи да ће на Балкану почети да уче мандарински, већ само једну препреку на веома дугом путу.
Прочитајте ОВДЕ зашто су после доласка "Панцира" и "С-400" западни центри моћи у проблему!
Извор: Глас Америке
