Фискални савет је као меру предложио повећање расхода за социјалну заштиту са три на 3,3 одсто бруто друштвеног производа како би се проширио обухват социјалних програма и повећао износ накнада и праведније опорезивање прихода радника са најнижим примањима и издржаваним члановима породице.
Истиче се да су деца до 18 година најугроженија у Србији са стопом ризика сиромаштва од 24,2 одсто која је осетно виша од опште популације (21,7 одсто).
Фискални савет је истакао да је јасан приоритет за смањење сиромаштва деце унапређење износа и обухвата дечјег додатка - и да би повећање износа накнаде за четвртину и повећање обухвата најугроженијих корисника са 245.00 на 415.000 деце омогућило да се стопа сиромаштва деце смањи на 19,1 одсто.
Оцењује се да би та реформа захтевала улагање од 14 милијарди динара.
Наводи се да подаци показују да се у широј јавности преувеличава број и материјална угроженост старих лица без пензијског примања, док није довољно препозната угроженост старих са ниским пензијама, посебно у руралним срединама.
Као мера се препоручује релаксирање превише ригорозних имовинских критеријума за примање новчане социјалне помоћи у случају старачких домаћинстава, попут повећања дозвољеног земљиштног поседа са један на 10 хектара и укидање обавезе плаћања доприноса за пензијско-инвалидско осигурање за пољопривредна домаћинства која имају мање од 10 хектара земље.
Оцењује се да би прогресивније опорезивање и системска реформа пореза на доходак омогућили подршку угроженим радницима са ниским зарадама или издржаваним члановима породице.
Истиче се да основна реформа подразумева удвостручење неопорезивог дела зараде са 19.300 на 40.000 динара, уз увођење додатног неопорезивог цензуса од 20.000 динара за сваког издржаваног члана породице.
Додаје се и да треба повећати стопу пореза на зараде са 10 на 15 одсто како не би дошло до смањења пореских прихода, а чиме се не би угрозила конкурентност домаће привреде.
Извор: ФоНет
