“Никада нисам размишљао да ћу постати новинар, одувек сам желео бити правник или дипломата као мој отац”, каже Милић.
Као новинар сусретао се с бројним политичарима, државницима, радио је интервју и с Америчким председником Џимијем Картером.
Говорио је и о томе како је 90-их било бити новинар, као и о томе каква је била уређивачка политика у тадашњим државама.
“Није важно ко је уредник дневника, важно је ко је главни уредник, а то је на телевизији Загреб, изгледало тако да је главни уредник био Србин, а уредник дневника Хрват. Та конститутивност увек је била педесет на према педесет, док то није био случај у Србији. У Србији су на позицијама на телевизији били све Срби", истакнуо је Милић, додавши да је уређивачка политика била таква, да једноставно нисте смели приказивати ништа позитивно из супарничких земаља.
“Дописника из Немачке никада нисте имали, како пре, али га исто тако и данас немате, ни под владавином Тита, али и Туђмана. Од осам државних телевизија, никада нико није направио репортажу о Сименсу, фабрици Мерцедеса. Тако је и данас, радио може, ХИНА, може, све може где нема слике, али телевизија и камера, ипак, не. Јозо Ћурић се јавља из Немачке, али са суђења Перковићу, или се јавља о неком државном сусрету, али да неко направи причу као што сам ја направио ово с Кубом, тога ипак нема,” напоменуо је Милић.
Рат га је, каже, затекао у Сарајеву, након којег је остао без ичега.
“Имао сам 100 марака, остао сам без посла и ја и супруга, с ћерком, без некретнине, и оно што сам имао срушили су”, каже Милић.
Коментаришући актуелну политичку ситуацију у БиХ, наводи како се последњих 25 година ништа није променило. За Хрвате наводи како су мајоризирани, али да у просеку живе боље и од Бошњака, и Срба.
Присетио се и разговора с једним бившим замеником шефа ЦИА Верноном Волтерсом 1993. године у Мадриду, који му је рекао како завршетком рата у Босни и Херцеговини неће нико бити задовољан.
“Жао ми је свих градова и гранатирања, од Сарајева, Далмације па надаље, али верујте ми неће се радовати ни Милошевић, ни Туђман, али ни Изетбеговић, рат ће се завршити без победника, с пресељењем становништва, што и није преседан јер се у Европи након другог светског рата преселило 20 милиона људи”, препричава Милић Волтерсове речи.
Албанци се посвађали, а ево шта жели Запад! Више о томе ОВДЕ.
Извор: slobodna-bosna.ba
