"Уходе" како су их некада звали имали су велики значај од формирања српске средњовековне државе, да би свој врхунац достигле у време владавине Цара Душана, који је развио систем прикупљања информација односно оно што се зове данас шпијунажа.
Познато је да су Душанове "уходе" одиграле пресудну улогу у бици на Велбужду. Уходе су такође имале важну улогу пред сам Косовски бој, када су уочи битке детаљно испитале и поручиле рапоред турске војске. Тај детаљ је таакође остао забележен и на чувеном домаћем филму Бој на Косову, који је снимљен поводом 600. година од Косовске битке. Сцена са шпијунима који обавештавају кнеза Лазара о турској војсци, бројности и опремљености је свакако занимљива.
После пропасти српске средњовековне државе, шпијунажа је добила другачији значај, да би се поново обновила њена улога у борби за самосталност и ослобођење од Османлија. Међутим, ту такође није све било сјајно, јер осим за борбу против Турака у време Карађорђеве власти предузимане су мере прогона оних који су се усудили да вређају државу. За то је била предвиђана најстрожа казна.
Тада су наши шпијуни поруке предавали углавном усмено, а коришћена је и техника "тајнописа". Писма су писана "на лимуну" односно како су звали невидљиво мастило и "растопљеним барутом".
Курири су се прерушавали у Турке, просјаке, богаље, калуђере, трговце... Из тог времена нам долази и први савремени министар полиције, а то је био први полицијски попечитељ Јаков Ненадовић.
Кнез Милош се у преписци са руским посланством у Цариграду служио шифрама. Поверљива писма писана су лимуновим соком који се на хартији осуши, избледи и привидно нестане.
Када се такво писмо стави изнад ватре тада се појави оно што је писано. Такво писмо се преносило као писмо које је са једне стране писано мастилом, а са друге лимуном.
Кнез Михаило је имао део полиције који је водио бригу о сигурности, миру и поретку. Тада се постепено одвајају послови јавне од послова државне безбедности.
Краљ Милан Обреновић основао је Одељење за поверљиве полицијске послове, по угледу на сличне уредбе тајних полиција Француске и Аустроугарске.
Александар Обреновић је донео одлуку о оснивању Посебне службе за послове безбедносне заштите. Тим чином је створена окосница нове службе безбедности, и у Србији су по први пут институционално организовани цивилно-безбедносно-обавештајни послови.
Комунистички период ОЗН и УДБ је не баш сјајна, још увек неистражена прича.
Прочитајте ОВДЕ непознате детаље из историје нашег народа.
Извор: Ало
